Референдум на Криму је био први из планираних за ову годину европских плебисцита, посвећених питањима независности.
После становника Крима, Шкотланђани и Каталонци се спремају да изјаве своје право на самоопредељење. Посланик шпанског парламента из Каталоније Енрике Равело чак је боравио као посматрач на референдуму у Криму. Још у јануару 2013. године парламент Каталоније је усвојио Декларацију о суверенитету ове атуономије, која омогућава њеним становницима да самостално одреде своју политичку будућност.
Када је реч о сепаратизму у Шпанији, у првом реду падају на памет Баски и њхова терористичка организација ЕТА. Ипак не сањају само они да искораче ван контроле Мадрида. Последњих година о праву на самоопредељење све чешће су почели да говоре Каталонци. Истина, за разлику од Баска, они планирају да бране то право искључиво мирним путем. При томе становници Каталоније позивају се на културне и језичке разлике са осталим поданицима краљевства. Како сматра руководилац центра за европска истраживања Института за међународну економију и односе (ИМЕМО) Алексеј Кузњецов:
– Ради се о томе што су Каталонци заиста други народ. Шпанија је мултинационална држава. Постоје Кастиљци, Баски, али највећи народ су Каталонци. И они су се увек залагали за широку аутономију у оквиру шпанске краљевине.
Каталонија је више пута изјављивала да жели да буде суверена држава. Посебно порасту сепаратистичких расположења је допринела репресија против Каталонаца која је постојала за време диктатуре Франка. Од 1978. године Каталонија је постојала као аутономна заједница. Она је један од 17 региона Шпаније који има сопствену владу и парламент. Уз от у рукама каталонских власти налази се контрола судова, полиције и образовања. Али при томе они су лишени права располагања новцем који заради Каталонија. А то је за најбогатији регион Шпаније принципијално, сматра шеф одељења за земље и регионе Европског института Владислав Белов.
– Каталонија је регион који прераспоређује порезе наплаћене на овој територији у корист других делова Шпаније. И Каталонци, говорећи о неопходности веће самосталности, долазе до закључка да они могу да живе сами, да им не треба никаквих указа из престонице. Сами могу да одређују правац свог развоја, они су сами себи довољни и да у принципу Каталонија као могућа самостална државна формација има не само право на егзистенцију, већ може и да је себи осигура.
Каталонци рачунају да направе одлучујући корак у страну стицања дугоочекиваног суверенитета крајем ове године. За новембар је планирано одржавање референдума о независности. У то да ће већина учесника подржати идеју „развода“ Мадрида и Барселоне мало ко сумња. Истина, централне шпанске власти резултате овог гласања тешко да ће признати. Још један проблем ће бити међународни статус Каталоније. Она би хтела да сачува чланство у ЕУ, мада аутоматски неће моћи да постане члан уније. ЕУ се опрезно односи према каталонском спаратизму. Јер излазак овог региона из Шпание може да подстакне сличне тенденције у другим деловима Европе – Шкотској и Фландрији.
Артјом Кобзев,
