У државним фирмама, у којима се потписују колективни уговори, закон је само минимални оквир. Све остало може да се обезбеди у договору са синдикатима, којих у једном предузећу често има и по неколико.

– Радници су код нас имали право и на дужи годишњи одмор него што је приписивао закон, давали смо и додатне дане по основу образовања, броја деце, година стажа. Исплаћивали смо и годишње јубиларне награде по 20.000 динара, водили запослене на рекреацију у Чањ – каже за „Блиц“ Верица Савић, директорка Паркинг сервиса у Пожаревцу, додајући да је у овом предузећу нови колективни уговор на разматрању.

Жељко Веселиновић, председник Синдиката Слога, каже да профитабилна јавна предузећа имају и по четири пута веће плате од просечних.

– Тамо се деле и бонуси. Колективним уговорима радници добијају и годишњи одмор од 30 радних дана. У приватном сектору мало ко да има више од 20 дана – упозорава Веселиновић и додаје да ће синдикати наставити да се боре против измена закона о раду. „Ако буде требало ићи ћемо и на генерални штрајк предузећа у Србији, па и на референдум“, каже он.

Н.М. (42), секретарица запослена код приватника, тврди да, иако на папиру има слична права као и колегинице у јавном сектору, у пракси о привилегијама може само да машта.

– У обавези сам да се газди јавим на телефон и кад сам на одмору, на који идем две недеље лети, кад има мање посла, плус седам дана зими. Прековремени рад ми нико не плаћа, он се подразумева. За десет година колико радим у овој фирми, никада ми нису платили никакву рекреацију – каже она за „Блиц“.