Србија још без адекватне контроле при коришћењу средстава за заштиту биља. Само роба из увоза, и она намењена извозу, подлеже стриктној контроли
„КУПИЛА сам домаће, ко зна чиме прскају оно увозно!“ Ова реченица веома често може да се чује међу домаћицама које коментаришу навике при набавци воћа и поврћа. Стручњаци, међутим, упозоравају да је ситуација сасвим другачија.
Воће и поврће из увоза, као и оно које је намењено извозу из Србије, подлеже стриктној инспекцијској контроли. Овакве контроле, међутим, за домаће воће и поврће, „из баште“, које се најчешће продаје на пијацама, још увек нема.
Контрола воћа и поврћа на пијацама, како објашњава проф. др Сања Лазић, директор одељења за финтомедицину и заштиту животне средине на новосадском Пољопривредном факултету, још увек није заживела, па домаћи парадајз, краставци, или јабуке могу да буду „обогаћени“ најразличитијим хербицидима, пестицидима и фунгицидима.
– У земаљама ЕУ пољопривредници морају да имају сертификат за коришћење средстава за заштиту биља – наводи Лазићева. – Код нас тог услова нема, па је коришћење заштитиних средстава препуштено савести самог произвођача. Редовне контроле на пијацама, која би проверила да ли је у поврћу или воћу повећан садржај заштитних средстава, још нема, тако да је, нажалост, са становишта безбедности, најбоље купити увозно воће и поврће, које се, на самој граници стриктно и редовно контролише.
Лазићева, такође, напомиње, како извозници воћа и поврћа, било за Русију, било за земље ЕУ, морају да поштују њихове стандарде приликом коришћења срестава за заштиту, тако да су производи из Србије, намењени страном тржишту, такође безбедни.
– Самим тим, на домаћем тржишту, у готово 90 одсто случајева, имамо ситуацију да се воће и поврће гаје „за кућу“ и „за пијацу“, односно, да је оно намењено продаји, третирано далеко више – каже Лазићева. – Надамо се да ће, за две или три године, зажитвети нови закон који треба да унесе ред у ову област. Овај закон, наиме, предвиђа да сваки регистровани пољопривредник мора да има ангажованог стручњака за заштиту биља, и да се хемијска средства за заштиту издају на његов рецепт. Такође, заштитар, а и пољопривредник, биће дужни да воде „књигу третмана“, како би се, на основу ње могло утврдити чиме је, и у ком периоду, воће или поврће третирано.
Овакав систем, додаје Лазићева, већ смо имали, а стари агрономи добро памте да се на већим пољопривредним добрима обавезно водила евиденција о третирању хемикалијама.
– Сада се, опет, иде ка томе – каже Лазићева. – Нажалост, проћи ће још доста времена, док не дођемо до тога да на пијаци купујемо воће и поврће од произвођача са сертификатом, који потврђује да су њихови производи третирани хемијским средствима на прави начин.
Новости
