Каталонски лидер Карлес Пуџдемон обратио се Каталонцима речима да његова влада спрема да прогласи независност те шпанске регије вероватно крајем недеље. Готово истовремено, трагом референдума у Каталонији.
Истог дана када је одржан каталонски референдум, 1. октобра, у Верони је одржана уводна манифестација на којој је најављено изјашњавање италијанске покрајине Венето за 22. октобар, на којем ће локално становништво одлучивати о аутономији у оквиру Италије, што многи сматрају уводом у отцепљење.
Феудалне границе
Ови догађаји су наишли на велику подршку у Шкотској, која се умало није отцепила од Велике Британије референдумом 2014. године. Тада је за останак у Британији гласало 55 одсто Шкота, што сада разгорева жељу да се гласање понови. Белгија је недавно једва избегла распад, што можда и није коначан резултат, а расту и амбиције сепаратиста у низу европских покрајина.
Многи су веровали да ће се Европска унија распасти по државним границама, а догађа се да се чланице цепају по старим средњовековним границама. Каталонија је ушла у састав Арагона, па Шпаније, династичким браковима. Венето се нашао у Италији плебисцитом из 1866. године којим је заправо само верификована ратна победа Пијемонта и Француске над Аустријским царством у чијем саставу је та покрајина била од Бечког конгреса 1815. При том, и Шпанија и Италија настале су уједињавањем десетина феудалних средњовековних држава, као и Немачка коју је до уједињења 1871. чинило 32 до 39 држава, а раније чак неколико стотина.
Богати сепаратисти
Читав низ покрајина европских држава у којима постоје сепаратистички покрети омеђене су некадашњим феудалним границама. Те разнородне творевине опстајале су вековима због различите економске снаге, што је и данас основни узрок жеље за осамостаљењем. Они који су у давној прошлости били економски снажнији често су то и данас и не желе да деле богатство са сиромашнијим покрајинама држава у којима се налазе. То је случај и с богатим регионима Каталоније и Венета, као што је белгијска Фламанија која нагиње независности богатија од Валоније.
Разлози који воде сепаратистичке покрете су и верски, културолошки, национални… Али је и у тим случајевима често реч о неједнако развијеним регионима, као што севернокавкаске републике и области заостају за централним деловима Русије, при чему су исламски и национални фактор оквир сепаратистичких тежњи. Или као што је рускојезични индустријски Донбас подигао оружје да би се спасао украјинске беде.
Опет Млетачка република?
У Верони су присталице аутономије Венета на стадиону Бентегоди развиле огромну заставу са заштитником региона Светим Марком и крилатим лавом, грбом некадашње Млетачке републике. Секретар регионалног одељења партије Лига севера Паоло Патерностер објаснио је да је главни циљ позив суграђанима да се изјасне у корист аутономије.
– Наш плебисцит ће имати стварну законодавну снагу. Рачунамо на велики одзив, а потом ће наш гувернер предузети кораке у следећој фази битке с Римом како бисмо и званично добили сва овлашћења, али и онај део финансија који нам престоница сваке године у виду пореза одузима – каже Патерностер.
Председник комитета За независни Венето Палмарино Цокатели признаје да постоје паралеле са референдумом одржаним у Каталонији.
– Владина политика у односу на масовни долазак имиграната довела је до пораста сиромаштва и криминала. Централне власти, глуве за захтеве региона, доводе до опште деградације – каже Цокатели и додаје да је становништву доста таквог живота.
Бивши шеф дипломатије СРЈ Живадин Јовановић: Србија срља на брод који тоне
Бивши шеф дипломатије Живадин Јовановић указује да је британски Брегзит ударац од којег се ЕУ још није опоравила и пронашла лек.
– ЕУ није била у могућности да изгради нову стратегију за сопствену будућност. Код Брегзита је била реч о иступању једне чланице, а сада имамо пример Шпаније, где један део иступа из чланице. Слични трендови се уочавају у Шкотској, Белгији, Француској, Италији, а имамо и случај Баскије. Последица сепаратизма који се шири ће бити неизвесност и слабљење ЕЗ – оцењује за “Вести” Јовановић.
Он додаје да је Каталонија започела низ који ће се сигурно наставити, не само у Европи, већ и у Африци и на Северноамеричком континенту. Јовановић сматра да је дух сепаратизма пуштен из боце 1999. године када је НАТО напао СРЈ.
Он истиче да се Србија везује за погрешан брод.
– За нас би било неприлично да судбину Србије за наредних 50 или 100 година везујемо за једну интеграцију која не зна шта ће са собом. Србија на примеру Каталоније мора да схвати да је потребно да тражи алтернативу за своју будућност. Нама је потребна политика уравнотежених односа и са Истоком и са Западом. Европа улази у период када ће у дужем времену плаћати последице погрешне политике – истиче Јовановић.
Историчар Чедомир Антић: ЕУ себи везала руке
Историчар Чедомир Антић каже да још није јасно како ће се ситуација у Каталонији даље развијати. Он сматра да су појаве сепаратизма у Европи и те како повезане са Косовом.
– Када је Међународни суд у Хагу донео саветодавно мишљење о питању везаном за једнострано проглашење Косова за независну републику, он је несвесно сваком дао то право – истиче Антић.
Он каже да ЕУ не може пуно да уради када је у питању одвајање.
– ЕУ мисли да може само да каже: “Ви немате право да се отцепите.” Па ни Косово није имало право. Сама ЕУ је створила заједницу Србије и Црне Горе, а нису учинили ништа да Мила Ђукановића натерају да поштује правила. То су све бриселски двоструки стандарди који доводе до сепаратизма широм Европе – каже за “Вести” Антић.
Ипак, он сматра да тиме стабилност Европске уније није угрожена, јер и државе које се отцепљују желе да буду део ЕУ.
И. Козарски – Вести
