Баждарење полиграфа – Сертићева „три у један” диплома

Као што је пред камерама отворио седницу Владе Србије – прозивком присутних и одсутних министара, премијер Александар Вучић наредну седницу би могао отворити такође појединачном прозивком и питањем:

– Имаш ли диплому факултета?

Нема везе што ће сви, изузев министра војног који је са успехом пронашао сведока да је завршио гимназију, рећи да имају факултетске дипломе.

Премијер онда треба да пита:

– А, ако имаш диплому, откуда ти?… А?

Тужна серија да невеселија не може бити, све до епизоде са Жељком Сертићем, министром привреде који се факултетски образовао пуних 10,5 година. Најпре је од 1986.године студирао у Новом Саду на Факултету техничких наука, пуних шест година и – није завршио. Потом је 2002.године, у 35-ој години живота уписао Вишу економску на Високој пословној школи у истом граду и до 2004. године положио само три од 18 испита…

Е, пошто су га у две претходне школе професори мрзели и обарали иако је све знао, Сертић, пре одласка у Привредну комору Србије на функцију директора, свраћа на Факултет за пословно индустријски менаџмент ”Унион” да узме диплому. Када су га новинари редакције ”Ало” питали – које године је дипломирао, одговорио је да није сигуран, али верује да је то било 2012. године и да ће им јавити сутрадан…

Дал’ се бар сећа шта је дипломирао? Или… где?!

Др Младен Ковачевић, члан Академије економских наука, за сада се једини јавно огласио на ову тему, рекавши: ”Колико знам, откако је отворен ”Унион”, па до Сертићевог дипломирања, прошло је само 2,5 године, што је чудно, обзиром да се види какви су му капацитети били пре тога. Министар привреде би требало да има неки ауторитет код привредника, али и углед у академским круговима. Он пак ништа од тога нема. Понижавајуће је за струку да Сертић прича о мерама економске политике”.

Истог дана када је установљено шта Сертић има од школе, обелодањено је шта од школе нема Зорица Брунцлик: нема диплому економског факултета из Ниша, за коју је тврдила да је има, а професор др Зоран Аврамовић оповргао тврдећи, чак, да никада није ни студирала економију у Нишу, а ни у Београду…

И сад: ја немам проблем са тим што Зорица Брунцлик нема диплому економског факултета, али имам проблем са дипломом министра Жељка Сертића који води српску привреду. Он је 10,5 година факултетског школовања окончао са ”три у један” дипломом ”Униона”, након само две и по године учења!

Кад мало боље размислим, немам проблем ни са Сертићем, једнако као са Брунцликовом, јер њих везује још једна нит: министарска. Зорица је деведесетих година била кандидат за министра културе Србије, као кадар Мире Марковић.

И у крајњем: у земљи оволике хипокризије морала, када су у питању факултетске дипломе, мој стварни проблем, а слутим и стварни проблем ове земље, јесте Младен Будимир (35), дипломирани инжењер архитектуре из Крагујевца, са звањем мастера, власник пројектног бироа, који је у интервјуу за „Ало” рекао:

Младен Будимир
Младен Будимир

– Одлазим у Шведску да почнем живот. Струка је у Србији хоби, док у политици млате паре и бенефиције. Сећате се да је министар урбанизма једно време био ортопед. На свим позицијама које захтевају стручност и одговорност су политичари, од којих ми је мука, и од „једних” и од ”других”. Подједнако ми је мучно да гледам и слушам и Александра Вучића и Чеду Јовановића. Ово је земља у којој владају лопови , преваранти и манипуланти од којих се тешко дише. Осећам да се гушим, као да ћу да умрем од огромне количине поремећених вредности и комплетне естрадизације живота. Главне фаце су политичари са дипломама са викенд факултета, певаљке, криминалци, бахати државни чиновници који глуме да воде државу, која је озбиљан систем. Одлазим због амбијента који су политичари, сви скупа и без изузетка, у последње две-три деценије направили у овој земљи. Одрастао сам у време када није могло да се изађе из Србије, потом су дошли ратови и бомбардовање. Онда је дошла транзиција. Не волим да чујем ту реч и волео бих да ми неко објасни шта тачно значи. Капирам да политичари нигде нису људи високог морала, али код нас је то највеће дно. Исисали су сву позитивну енергију из људи и претворили нас у сенке које лелујају улицама гледајући како да преживе… Ако физички преживе на улици: људи губе главу због глупости, посвађате се са неким на пешачком прелазу и – готово…

Одлазећи Младен Будимир, који у 35-ој креће из почетка учећи шведски језик, заслужио је оволико простора, за опоруку нама који остајемо.

Драги Сертићу, драга Брунцликова!

Једнога дана, неко ће то што сте ви урадили – проверавати на полиграфу баждареном по Милану Будимиру.

Сваки други исход био би бесмислен.

Радоје Андрић

Искра, 5. 3. 2015

Наслов и опрема: Стање ствари