Бечки дневник “Пресе”, поводом стоте годишњице почетка Првог светског рата, констатовао је да је аустроугарска војска била посебно свирепа на Балкану и руском фронту. Дневник се, при том, позвао на списе Швајцарца Арчибалда Рајса, али и нову књигу тима историчара окупљених око Ханеса Лајдингера која је недавно изашла под насловом “Хабсбургшки прљави рат – истрага Аустроугарског вођења рата 1914.-1918.”

Тим историчара окупљених око Лајдингера се супроставио тези Кристофера Кларка који тврди да је читава Европа крива за рат. Историчари окупљени око Лајдингера смарају да је Аустроугарска доследно ишла путем војне конфронтације посебно према југоисточним суседима.

До осуде ратних злочина није дошло, констатује “Пресе”, указујући да су изговори били да Република Аустрија, која је заменила дунавску монархију, није могла да се криви за недела аустроугарске војске. Ни после Другог светског рата Аустрија није признала злочине Аустроугарске, како не би нанела штету царском угледу који привлачи туристе.

Избрисати цео народ

“Београдске болнице су четири пута данас биле бомбардоване”, наводи “Пресе” шта је Рајс написао у свом дневнику додајући да Аустроугарска “жели да избрише читав српски народ”.
Он је оценио, преноси “Пресе”, да су аустроугарски војници злочине и кршења правила рата планирано организовали, сејали мржњу међу народима и припремали се за “стрељање досадног суседа”.
“Пресе” преноси да је Рајс, који је у Србију отпутовао 1914. као неутрални посматрач, убрзо био запрепашћен злочинима Аустроугара, и у свом дневнику бележио стрељања, узимања таоца и депортације. Кривци за те злочине, како је указао “Пресе”, нису били кажњени.

Лист наглашава да до данас историчари нису јасно доказали да су ратни злочини били организовани, али указује да је радикализација рата на Балкану и несавесно деловање трупа ипак примећено у то време, иако се међународна пажња усмерила напредовању немачке војске кроз Белгију и Француску, где је рушила све пред собом.

“Пресе” истиче да су се многе земље у Првом светском рату олако одрекле правила ратовања, које су раније усвојиле хашким конвенцијама, те починиле стравичне злочине над цивилима. При том, вођства и јавност тих земаља веровали су да такве злочине могу да почине само “средњевековни и дивљи народи на Балкану”, али су и сами деловали по принципу “Око за око, зуб за зуб”.

Насиља над цивилима, како наставља “Пресе”, било је на свим странама. Већ у августу 1914. дошло је до неколико масакара над српским цивилима са до 4.000 убијених. Ти масакри, како се указује, нису били наређени, али су били прихваћени.

“Пресе” наглашава да се није радило о спонтаној жеђи за крвљу код обичних војника, већ су тло за насиље идеолошки припремали команданти. Војници су тровани пропагандом и стереотипима да су Срби насилни, фанатични и кварни.

Убијали и своје поданике

Војска црно-жуте монархије није масакрирала само Србе, већ и поданике Хабсбурга – на руском фронту убијено је мноштво украјинских и јеврејских цивила под оптужбом да су шпијуни.

Насилничко понашање војске приметио је и цар Фрања Јосиф, који се огласио да не подржава варварско вођење рата и позвао на строго поштовање правила рата, али покушаји да се аустроугарска војска обузда су били без успеха, констатује “Пресе” и додаје да је врховна команда могла да се позива на посебна овлашћења на основу којих је оптужене за сва политичка кривична дела изводила пред војни суд.

Вести