Мирсад Омеровић, рођени Тутинац, познатији као Ебу Тејма, недавно је ухапшен у Бечу, због сумње да је за потребе Исламске државе са Балкана слао борце у Сирију и Ирак. Стручњаци за безбедност истичу кажу да у Беч из Босне долазе главе џихадистичког покрета. Иако је број џихадиста из Аустрије мали у односно на број муслимана, довољно је велики да је Аустрија одлучила да промени 100 година стари закон о исламу.
Две године аустријска полиција пратила је “проповедника мржње” Мирсада Омеровића, познатијег као Ебу Тејма због сумње да је из Беча слао борце у Сирију и Ирак. А онда је недавно и ухапшен, вече пре него што је сам хтео да оде у Сирију.
Аустријски медији писали су да је повезан са случајем две аустријске тинејџерке босанског порекла које су отишле у Сирију спремне да погину. Што се једној о њих на крају и десило.
“Ебу Тејма је најзначајнији играч Исламске државе у западној Европи који је ухвћен до сада. Он је радио на регрутацији бораца за Ирак и Сирију, између 64 и 120 људи је отишло у његовој организацији, али је у исто време прикупљао фондове за мање подружнице по Босни и широм Балкана”, каже уредник на РТС-у Раде Мароевић, који је истраживао проблем радикалног ислама на Балкану.
Аустријанци тврде да је имају доказе да је он био у директној вези са првим човеком Исламске државе Ал Багдадијем, наводи Мароевић. И уз све то, наш човек. Рођен је у Тутину, неколико година провео је у селу Горња Маоча код Брчког, седишту вехабијског покрета у Босни и Херцеговини и центру за индокринацију радикалних исламиста.
У том селу не важе закони Босне и Херцеговине, већ шеријатско право, а сва настава у школама је на арапском језику. Босанска полиција дуго није улазила у то село. После терористичког напада у Бугојну 2010. ухапшено је неколико становника Горње Маоче, заплењено оружје, муниција. У Маочи је боравио и Новопазарац Мевлид Јашаревић који је 2011. пуцао на зграду америчке амбасаде у Сарајеву.
“Већина људи који су хапшени због исламског тероризма на Балкану су прошли кроз Горњу Маочу, али у исто време то је место на коме полиција није имала претераног разлога да реагује зато што се око Маоче није дешавало готово ништа у протеклих 10-ак година”, истиче Раде Мароевић, који је истраживао питање радикалног ислама на овим просторима.
Горња Маоча – Беч
Из Горње Маоче, Ебу тема долази у главни град Аустрије, Беч. Та веза добро је позната аустријској полицији.
Портпарол Министарства унутрашњих послова Аустрије Kарл Хајнц Грундбек истиче да су са ратом у Босни раних деведесетих година тамо долазили арапски борци. “Из тог исламистичког резервоара су ударени темељи будуће радикализације”, истиче Грундбек.
И Петер Пилц, стручњак за безбедности и портпарол партије Зелених, наводи да је реч о реповима босанског грађанског рата. “Остаци тих јединица су и даље у Босни, учврстили су се и сада делују кроз исламистичке регрутне руте”, наводи Пилц.
Већина радикалних исламиста у међувремену је из Босне отишла, али је радикални ислам у Босни остао. Мада је у претходне четири године било доста акција хапшења, од акција “Сумрак” и “Свјетлост”, па све до недавне акције “Дамаск”, када је ухапшен један од лидера вехабијског покрета у БиХ Билал Боснић.
Неки од водећих радикалних исламиста из Сарајева сада су у Бечу. Стручњаци за безбедност кажу да је главни град Аустрије постао главни регрутни центар за потребе најуспешније терористичке организације на свету – Исламске државе.
Из Беча је пут Сирије и Ирака ове године отишло 160 бораца, тридесетак их је погинуло, а 60 њих се вратило у Аустрију. Петер Пилц каже да преко Беча у Ирак и Сирију највише одлази младих Чечена.
“То су углавном азиланти, млади људи који су дошли у Аустрију тражећи азил, очајни, из уништених села. Они долазе као тринаестогодишњаци или четрнаестогодишњаци, седе у Бечу и другим градовима и не раде ништа, јер ништа и не смеју да раде, стално под страхом да ће њихови захтеви бити одбијени и да ће их вратити назад у рат”, наводи Петер Пилц.
“Једног тренутка им неко приђе и каже – то је супер, ви сте у ствари наши, ви нам припадате, добродошли. И тако, они ођедном „припадају” негде, они су врбовани! Зато што их ова држава неће, они се одлучују за ону која их хоће, за Исламску државу. Тако би укратко гласила прича пропале интеграције”, сликовито објашњава портпарол партије Зелених у Аустрији.
Са босанским џихадистима ствари стоје другачије. Ебу Тејма постао је познат по говорима у Алтун Алем џамији у другом бечком округу. Месту које својим изгледом нимало не подсећа на исламски верски објекат.
Аустријски медији писали су да је са овог места у рат отишло најмање 60 бораца. После хапшења Ебу Тејме полиција размишља о затварању ове и још две џамије необичног изгледа у тој земљи.
“Са Босанцима имамо други проблем него са Чеченима. Kод Чечена се углавном ради о младим људима који су ‘врбовани’, што значи на неки начин наговорени, заведени. Из Босне међутим долазе ‘главе’ џихадистичког покрета”, истиче Петер Пилц.
Зашто су младим људима привлачне овако радикалне идеје? Да ли је разлог вера, лоше схваћена вера или идеологија? Да ли су то азиланти којима европска друштва попут аустријског нуде премало? Или су одрасли у Аустрији, али у друштву нису прихваћени?
Ипак, стручњаци за безбедност кажу да џихадисти долазе и из финансијски стабилних породица, са добрим образовањем, али са намером да руше ауторитете и постојећи систем.
“Кад на то онда дођу атрактивни симболи, то је онда ‘кул’, супер. Док мисле да су усред субкултуре своје генерације, неки су већ дубоко у тероризму. Таквим младим људима треба помоћи пре него што ствар оде предалеко. Погледајте немачки РАФ од пре неколико деценија, Бадер-Мајнхоф, то није било много другачије. Све су то била деца из ‘финих’ породица”, истиче Пилц.
У Бечу живи између 500 и 600 хиљада муслимана. Пре 40 година било их је 75 хиљада. У Беч је из Босне дошла и Санела Изилмес, по занимању педагог. Родом из Ливна, школована у Истанбулу. Њена породица пре рата је била исламска, али више кроз обичаје, него кроз веру. Ипак, Санела је пре неколико година одлучила да се покрије.
“Има једно четири, пет година како сам се ја покрила зато што сам се лакше и боље осећала, али моја мајка није покривена, ни старији нам нису још покривени”, прича Санела.
Пореклом из Босне је и имам Исхак Ахметовић, учитељ исламске религије у основним и средњим школама у Бечу. И Исхак и Санела су веома привржени исламској традицији, али верују да пут радикалних исламиста није прави пут. Kажу да чак ни не познају никога из тог друштва.
“Овде у Европи, поготову код нас у Бечу, имате на дохват руке скоро све што није добро. То ми као вероучитељи треба да приближимо деци и да кажемо да то није добро”, наводи Исхак Ахметовић.
Санџачко-бечка веза
Пут Сирије одлазили су и борци из српског и црногорског дела Санџака. По чему се санџачка разликује од босанске везе?
“Молим за разумевање, о томе не могу да говорим детаљно, јер је реч о текућим акцијама надзора и сакупљања података. Али мустра није различита од оне која се детектује у Босни – изолована села, не географски, већ идеолошки и религиозно”, истиче портпарол Министарства унутрашњих послова Аустрије.
За муфтију србијанског Мухамеда Јусуфспахића они који позивају на џихад, било да су у Босни, Србији или Аустрији, углавном нису мотивисани прави верским мотивима.
“Исламска држава није исламска, она не припада нама муслиманима и ми смо муслимани против ње. Замислите, неки лажов променио у матичној служби име у поштењак и додао себи презиме поштењаковић”, истиче Јусуфспахић.
“Kада су у питању позивари – много су им празне касе, много се тргује нафтом, много се тргује енергентима – то су гусарски ратови”, каже муфтија србијански Исламске заједнице Србије.
Европске земље, међу којима и Аустрија, натеране су да се боре против радикалних исламиста. Kолико јака треба да буде контрола од стране државе, а да се не угрозе људска права аустријских муслимана. Ту полемику најпре је покренуо случај две аустријске тинејџерке босанског порекла, које су отишле у Сирију.
“Оно што је овде мени јако чудно јесте та деца, те две девојке од 15. и 16. година, су тако лако прошетале кроз бечки аеродром, да полиција, министарство безбедности, уопште се нису запитали где оне путују тако младе, без пуномоћи, без водича, без веће групе, без свог вероучитеља”, каже учитељ исламске религије Исхак Ахметовић.
Промена 100 година старог закона о исламу
Аустријска влада много нада полаже у нови закон о исламу, којим се мења онај из 1912. године. По том закону, биће забрањено финансирање свх исламских организација, из иностранства.
У Бечу је недавно издат налог да се на крају ове школске године у јуну затвори једна приватна саудијска школа. Школа није желела да достави списак учитеља који тамо раде, а Министарство поседује доказе да се предаје из антисемитских књига.
По новом закону о исламу сви имами мораће да буду школовани у Аустрији, док ће они школовани у Турској или Саудијској Арабији морати да напусте земљу. “Тај закон даје право аустирјском канцелару да по нахођењу може да укине правни статус исламској верској заједници ако је то потребно”, каже дописник РТС-а из Беча Весна Kнежевић.
“Ствар је у томе да се више ништа не може да уради, да је тај нацрт закона готов, с тим да исламска верска заједница тек сада најављује формалну жалбу због тога што се тај закон доноси у таквој форми”, наводи Весна Kнежевић.
Радикални ислам није само аустријски, већ и европски проблем. Европска унија развила је РАН платформу за рано откривање радикализације и спречавање тероризма и за те сврхе до краја ове деценије предвидела 10 млијарди евра. У Аустрији центар за дерадикализацију води Муса ал Хасан Диав.
“Нама се јављају родитељи, чланови породица, учитељи и професори, који су у дилеми, не знају како да протумаче извесне знаке и промене у понашању код деце и младих, и траже помоћ”, истиче Хасан Диав.
Организација коју води је нека врста хотлајна за забринуте родитеље, чија су деца главом можда већ у Сирији.
“То су увек млади који траже осећај снаге јер се сами осећају слабим, траже близину ‘снажних’ око себе, који ће им помоћи да забораве све оно што их плаши, што их чини слабим. Такви несигурни млади људи често се окрећу затвореним ексклузивним круговима која им посредују једноставну слику света, а то логички иде са јасном дефиницијом о томе ко би били непријатељи”, наводи Муса Хасан ал Диав.
Све то заједно прилично је уозбиљило и аустријске власти. “За разлику од Немаца, Француза, Британаца, Аустријанци су дуго били прилично незаинтересовани за проблем радикалног ислама. И дошло је време да се ухвате у коштац са тим оног тренутка када је тај негативни публицитет постао превелики”, закључује Раде Мароевић.
И док најпознатији функционер Исламске државе у Аустрији, седи у истражном затвору, најуспешнија терористичка организација на свету вероватно тражи новог Ебу Тејму. Или нови регрутни центар у Европи. Мада прича у Бечу овим хапшењем сигурно није завршена.
Стеван Костић, РТС
