Беда убија четвртину Србије

Чак четвртина грађана Србије живи у сиромаштву, што нашу црну статистику сврстава у сам европски врх. Најтеже је незапосленима и пензионерима, показала је последња анкета Републичког завода за статистику.

– Одређени напредак на том плану могао би се очекивати за можда три године, након спровођења економских реформи, рекао је Миладин Ковачевић из Завода.

Сиромашним се сматра човек који живи са 13.680 динара, а за домаћинство са двоје одраслих и једним дететом узраста до 14 година је 24.624 динара. За четворочлано домаћинство са двоје одраслих и двоје деце тај праг износи 28.728 динара месечно.

У Србији ове критеријуме испуњава 24 одсто становништва. У највећем ризику од сиромаштва су незапослени, њих 48 одсто, потом самозапослени, у које спадају пољопривредници, 38 одсто, следе домаћинства и породице са више од троје деце, њих 44 одсто, и самохрани родитељи са једним дететом, а има их 36 одсто.

Жртве пропале приватизације
Драгољуб Рајић из Уније послодаваца тврди да се често лицитира са цифрама од 40.000 па све до 80.000 запослених који не примају плате, а раде.
– То су углавном запослени у предузећима која су у државном власништву, а нису део државне управе, фирмама која су у реструктурирању или оним која су прошла кроз неуспешне приватизације – напомиње Рајић.
Ризик од сиромаштва код оних који су запослени код послодавца је шест одсто, а код пензионера 14 одсто, наводе стручњаци.

Србија је близу прага сиромаштва, а по социјалној неједнакости и сиромаштву предњачи у односу на земље попут Грчке, Шпаније, Бугарске, Румуније, али и Босне и Херцеговине, Македоније, Албаније.

– Примера ради, у Словенији је куповна моћ већа 2,5 пута него у Србији – навео је Ковачевић.

Док су раније у београдским залагаоницама главне муштерије били осиромашени пензионери, бивши професори, удовице директора, али и коцкари и наркомани кад упадну у невоље с повериоцима и дилерима, данас су то све чешће обични људи, припадници бившег средњег слоја.

– Кад би грађани позајмице у залагаоницама узимали да инвестирају у нешто или развију бизнис, то би било добро јер би подстакло привреду. Међутим, тужно је и опасно што морају да залажу највреднију породичну имовину да би могли да плате нагомилане рачуне, врате рате за кредите, или задовоље дечје потрепштине – каже економиста Горан Николић. 

Сваки трећи човек у Србији не ради, између осталог, више од 50 одсто младих, а од 1,7 милиона запослених има 50.000 оних који раде, а не примају плату већ годинама.

Међутим, према подацима синдиката, та цифра се увећава за још 100.000 оних који раде, а зараду чекају по неколико месеци до годину дана. Ранка Савић из Асоцијације слободних и независних синдиката истиче како у Србији има 36.800 радника који примају мање од минималца, а да је према званичним статистикама 300.000 оних који могу да рачунају само на минималну зараду.

Глад и у Београду
У народним кухињама храни се више од 40.000 људи. У Србији, изузимајући Београд, раде 72 народне кухиње, које имају 30.650 корисника дневно. Корисници народне кухиње добијају по један топли оброк пет дана у недељи, а истраживања показују да је оброк из народне кухиње за око 70 одсто корисника често и једини током дана. У Београду, према подацима градског Секретаријата за социјалну заштиту, у чијој су надлежности народне кухиње, у 17 градских општина тренутно на 51 пункту право на бесплатан оброк остварује 11.930 најугроженијих.

Експлозија јавног дуга
Јавни дуг Србије на крају јуна 2014. био је 20,66 милијарди евра, што је 63 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавилио је Министарство финансија Србије.

Јавни дуг државе је у првој половини ове године повећан за 519 милиона евра. Укупан спољни дуг на крају јуна ове године био је 12,26 милијарди евра, а укупни унутрашни дуг око 8,4 милијарде евра. Према подацима овог министарства, укупне директне обавезе државе на крају јуна износиле су 17,99 милијарди евра, а индиректне 2,67 милијарди евра. На крају 2013. године јавни дуг Србије износио је 20,14 милијарди евра, односно 63,8 одсто БДП.

Јавни дуг је на крају 2000. године био 14,17 милијарди евра, што је износило 169,3 одсто БДП. Од тада је најнижи износ јавног дуга био је 2008. године износио 8,78 милијарди, односно 29,2 одсто БДП. Све то иако је Законом учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто.

Љ. Ивановић – Вести

фото: Фонет