Беда у Србији готово свакодневно односи животе. Осиромашени и немоћни људи подижу руку на себе, јер самоубиство виде виде као једини излаз из лавиринта беспарице, неплаћених рачуна, немогућности да породици обезбеде норамалан живот…
– Не могу више да издржим, деца ми гладују – биле су последње речи Мирослава Стојановића (44) који је избегао с Косова у село Јелашница, код Ниша оца четворо деце који се убио инсектицидом етиолом, јер није могао да плати дуг за струју од 22.000 динара (186 евра).
Он и супруга живели су од социјалне помоћи која је 19.000, са четворо деце старости од седам до 12 година, која иду у школу.
Безнађе тинејџера
Живот себи, неретко због беспарице, одузимају и млади. Стефан Симић, рођен и одрастао без струје у трошној оронулој кући у којој је живео са мајком у близини Аде, обесио се. Родбина каже да није могао да крене у трећи разред куварске школе, јер није имао пара да купи карту за превоз до Бечеја. Више тинејџера се прошле године убило из пиштоља, стављајући себи омчу око врата или скоком са солитера, а 2015. се дечак у Лопушњи код Власотинца убио на рођендану свог друга.
– Мирослав је с времена на време радио на грађевини, али нам није било довољно да преживимо. Кућу смо добили пре две године, али у њу је требало толико улагања да је било боље да смо остали да живимо у колективном центру где смо боравили пре тога – прича његова супруга Славица и објашњава да им је последњи стигао рачун од око 5.000.
Пошто нису имали да уплате, уследила је опомена, па искључење.
– Молили смо, када су дошли из Електродистрибуције да нам не искључује струју -прича несрећна жена.
Ова смрт је очито била повод ЕПС-у да апелује на све социјално угрожене да се пријаве надлежнима у општинама и искористе могућност да добију бесплатне киловат-сате. Напомињу и да је дуг Стојановића достигао 35.000 динара.
Стојановићи су се, према речима супруге несрећног човека, обраћали Центру за социјално и молили их за помоћ, али како објашњава, рекли су им да није требало да рађају децу ако немају услове да их чувају. Немогућност да деци обезбеде основно, главе породице неретко натера на трагичан корак.
Отац троје деце, подофицир из Ниша, Жарко Т. убио се из службеног пиштоља рано ујутру у купатилу свог стана док су остали укућани спавали. На исти начин себи је, пре три године, такође у купатилу у свом стану, одузео животи војни пилот Ацо Петровић из Београда, отац троје деце. Био је заглављен у великим ратама кредита за стан, дажбина, зеленаша…
Отац осморо малолетне деце Драган Арнаутовић (49) из Власанице код Владимираца пресудио је, пре четири године себи хицем из ловачке пушке. Његови пријатељи су рекли да је неуморно радио, али није успео да савлада немаштину и да се избори са губитком посла.
Губитак посла најчешћи окидач
Дужничко ропство и губитак посла су, како указују стручњаци, све учесталији узрок породичних драма које нагоне на самоубиство. У Београду је у 2017. забележено чак 164 самоубистава, што је скоро по једно сваког другог дана. Број је повећан у односу на 2016. када их је било 150. Подаци Секретаријата за управу говоре да је у протеклих пола деценије најсмртоноснија била 2014. година када је било 199 случајева самоубистава.
Овог пролећа, 38-годишњи Дане Анђелковић из Пожаревца је скочио са четвртог спрата, а према причи познаника био је очајан, јер је месецима трагао за послом. Познат је и случај Ивана Пауновића (28) из овог града који је пре пет година преминуо у болници од последица тровања лековима, само неколико дана након што га је полиција спречила да се избоде ножевима због глади и беспарице. Неизмирена дуговања, немаштина која је довела до распада породице натерала је Радована Ж. (56) из Ваљева, да се запали и претвори у буктињу.
Д. Декић – Вести
