У Пчињском округу у 10 година број становника се смањи за 8.000, значи сваке године 800 људи мање. Славомир Костић, географ из Врања, већ годинама прати демографска кретања на овом подручју и тврди да је у већини општина на југу број умрлих је двоструко већи од броја рођених.
– У последњих 10 година из Врања, Владичиног Хана, Бујановца, Сурдулице, Прешева, Босилеграда и Трговишта иселило се више од 4.000 становника, а са географске карте од последњег пописа нестало је још десетак села – каже Костић.
Интересантна су нека његова демографских запажања. Рецимо, Костић тврди да у Бујановцу има више српског становништва, него албанског, али тај податак није познат, па ова варошица слови за већински албанску средину.
– Природни прираштај у Прешеву и Бујановцу и даље је међу највишима у Србији, али и Врање је у плусу захваљујући, пре свега, албанским породиљама. Тако се у Врању годишње роди између 2.200 и 2.500 беба. Из врањске општине је трећина, друга трећина су деца из Косовског Поморавља, а остала су из Прешева и Бујановца.
[pullquote_right]
За изборе спремни
– Сваки пут око избора крене прича како чувени Велики Трновац има 10.000 становника. Права је истина да их је 6.000, а да само 4.000 има бирачко право. Додуше, они су дисциплиновани, па сви изађу на изборе кад им је у интересу. Захваљујући баш њиховим гласовима Албанци имају превагу у Бујановцу – тврди Костић.
[/pullquote_right]
Прешево је све до 1987. године имало своје породилиште где су долазиле породиље из албанских средина са југа Србије. Један од пројеката Министарства здравља и Координационог тела је да оно поново проради. Тиме би биле отклоњене разне сумње и малверзације око тога где се све рађају албанска деца – истиче Костић.
– У марту 2009. године врањска полиција поднела је кривичне пријаве против Бајрама Хасанија, директора Дома здравља у Бујановцу, и још три лекара ове здравствене установе, због сумње да су од 2005. до 2009. године издавали потврде албанским породиљама из Бујановца и околине да су се породиле у својим кућама, иако су порођаји обављани на Косову. Тако је шеснаесторо деце уписано у матичне књиге рођених у Бујановцу, што им омогућава примање родитељског и дечјег додатка, као и издавање личних докумената у Србији. Лекари су изјавили да су увек тако уписивали новорођенчад, а Хасани није процесуиран – каже Костић.
Низак природни прираштај главни је разлог што је на југу Србије све мање људи, али не и једини. Јер, нестају и албанска села где са наталитетом никад није било проблема. То је случај са селима Ђорђевац и Гаре, код Прешева, која су до пре 10 година била пуна људи. Сада тамо нема никог.
– То су азиланти које ових дана враћају из Белгије, Холандије и Немачке. Осим тога, и Албанке су се еманциповале и рађају све мање деце – тврди Костић.
– Албанцима одговара да Срби мисле да их има много више него што их стварно има. А за то смо и сами криви, јер се попис ради на реч. “Аха, у кући вас је 15”, а нико не проверава да ли је то стварно тако.
Вести
