Бели: Нудили су ми 150.000 евра да оснујем странку и одвлачим гласове

Понудили су ми 150.000 евра да оснујем странку, да се заје*авам и одвлачим гласове опозицији, изјавио је у интервјуу за Н1 Лука Максимовић, познатији као Љубиша Прелетачевић Бели. На наше питање од кога је добио ту понуду, Лука је одговорио: „Сигурно од власти, али није ме власт директно контактирала већ један други играч“.

Саговорник Н1 тврди да је то била једина “непристојна“ понуда коју је добио од кад је ушао у политику.

“Искрено, размишљао сам неколико дана о томе, али сам рекао себи да то не могу да урадим“, открио је детаље свог унутрашњег дијалога кандидат за председника Србије на изборима 2017, који се тада појавио као потпуни анонимус и освојио готово 350.000 гласова.

Тврди да ни пре ни после тог догађаја није размишљао о оснивању сопствене партије, јер је, како каже, навукао фобију од свега тога кад се распао покрет “Само јако“, па је са другом екипом изашао на изборе за Скупштину града Београда. Тада није поновио успех са председничких избора јер је освојио свега 2,5 одсто гласова, изгубивши поверење бирача који су се осећали изневереним.

Деведесет одсто људи би се продало да су били на мом месту

“Све ми се згадило, нарочито после пљувачине којој сам био изложен на београдским изборима. Интуиција ми је говорила да не треба да идем на те изборе, али је нисам послушао. С друге стране, нисам желео да бацим у воду све оно што смо дотад урадили. Можда и сад треба нешто покушати. Размишљам у том правцу, стварам неки концепт у глави. Kад бих кренуо у ту причу и рецимо ушао у парламент, добио бих неку врсту легитимитета, а уједно бих као посланик обезбедио материјалну сигурност за себе и своју породицу. Не бих морао да ринтам и ломим кичму, него бих лепо примао плату да их све заје*авам“.

Н1: Прате те гласине да си “Вучићев човек“ и да ти је задатак да одвлачиш гласове правој опозицији…

Лука: Прво је од напредњака из Младеновца кренула прича да смо Сорошеви плаћеници, а после председничких избора се причало да сам Вучићев човек. То је та чувена српска шизофренија где се више не зна ко шта прича и чији сам ја на крају.

Н1: Па, чији си?

Лука: Мамин и татин. Проблем је то што људи полазе од себе, па кажу “ма, узео је лову”, јер би они тако урадили. Гарантујем да би се деведесет одсто људи продало да су били на мом месту.

Н1: Прича се и да имаш кафић, да си добро уновчио свој политички ангажман…

Лука: Kад је почело да се прича да имам локал у центру Београда, ниједног тренутка нисам желео да се правдам било коме, већ сам кренуо у контра причу да отварам печењаре, фризерске салоне… Тек после годину дана су људи кроз ту сатиру схватили да је прича да сам се продао потпуно бесмислена. Иначе, кафић сам отворио са екипом из наше Групе грађана “Аве, Бели” и био је замишљен као алтернативно место на којем ће се окупљати млади уметници. Нашли смо простор у Улици Ђуре Јакшића, неки подрум који смо јефтино закупили и сами адаптирали. У кафић се улазило кроз прозор, што је била права атракција. Kренуло је добро, али су комшије почеле да се буне. Потегли су неке везе у Граду, па су нам писали казне за све и свашта. Схватили смо да с тим не можемо да се носимо јер су пазари били смешни, па смо након шест месеци угасили локал.

Отварање кафића усмерило га је ка новом професионалном ангажману јер се већ годину и по бави молерајем, а у “бизнис“ је кренуо након што је окречио свој локал.

“Видим да умем то да радим, па окречим свој студио и одушевим се како сам га средио. Талентован сам за молерај (смех). Плафон у жуто, није оно класикица у бело… Помислих, што не бих почео да радим молерај, добро се плаћа, а прија ми и да мало скренем мисли од свега што ми се дешавало. И почнем тако да кречим другарима, по препоруци, а ево сад зову људи, воле кад ја дођем да им радим молерај. Недавно сам кренуо да радим изолацију стиропором, научио сам и тај занат. Од тога живим, као и од кафане у Младеновцу, коју водим од кад ми је отац преминуо. Та кафана ме је одгајила, то морам да наставим да радим.”

Можда изађем на изборе као странка словачке мањине

Није се покајао што је ушао у политику, а свој ангажман доживљава као убрзани курс одрастања.

“Ту укапираш како ствари функционишу и какви су људи заиста. Било је ту лепих ствари, али и много ружних. Ипак, не кајем се и све бих то опет поновио.“

Поред сатире, која је била у фокусу председничке кампање, у позадини је требало да постоји и озбиљна прича, али каже да није имао ко да је води. Сада жели да окупи екипу која би могла да ради озбиљне ствари. Уозбиљио је и свој имиџ, а цех је платио реп по којем је био препознатљив. Нешто слично је 1997. урадио Вук Драшковић, када је драстично променио имиџ пред изборе које је већи део опозиције бојкотовао. Да ли се то историја понавља?

Размишља о некој врсти “отворене листе”, на којој би се, објашњава, нашли људи од интегритета.

“Ако се бориш за праву идеју и можес да доведеш хиљаду људи који ће да те подрже у тој борби, имаш место на листи. Волео бих да у тој причи ујединим истинску левицу и десницу, ма колико се то чинило немогућим. Можда то буде и словачка мањинска странка јер имам и словачко држављанство, ево сад ми се родила та идеја. Хиљаду потписа и решена ствар, а на изборима нема цензуса од пет посто.“

Није преломио да ли ће дефинитивно изаћи на изборе, али каже да мора брзо да се реагује јер је “ситуација трипут гора него пре две године”.

“Ови на власти су луди, нису нормални, а опозиција нема појма где удара. Верујем да овде постоји потенцијал за младе људе у политици, али је много тешко одржати се у овој прљавој игри где те саплићу на сваком кораку. Верујем да ће се појавити нови, млади људи, али они морају да знају да их чека права кланица. Kад нико не стоји иза тебе, кад немаш јаку инфраструктуру и новац, ретко ко се усуђује да крене у ту неравноправну борбу.”

Остаје дилема да ли би на изборе изашао као Лука Максимовић или Бели Прелетачевић.

“Добра је ствар то што Бели није умро. Бели се само повукао. Направио бих неку анализу, питао људе шта мисле да је паметније. Треба разрадити ту причу и видети како Бели размишља на ту тему. Треба попричати с њим. Докле год је оваква власт у Србији Бели је жив, јер је он њихов одраз у огледалу.“

Бојкот избора за њега није опција, чак и по цену да га поново назову “Вучићевим човеком“.

“Бојкот би имао смисла само кад би код куће остало осамдесет одсто људи. Заговорници те идеје кажу ‘нећемо да дајемо Вучићу легитимитет’, а знају да ће он сам да створи лажну опозицију. Са тамо неким Вацићем и са осталом бандом ће изаћи на изборе и победити, а ми ћемо да чамимо четири године. Шта добијамо ако не изађемо на изборе на којима ће он учествовати са три измишљене листе? Опстаће само странке које воде људи са озбиљним капиталом јер оне могу да преживе чак и ако не изађу на изборе, а остале партије се гасе.”

Вучић озбиљно манипулише људима, народ је уцењен. Он шури овај народ. Људи га се плаше.

Да је 2017. изабран за председника Србије, убеђен је да би ту дужност обављао много боље од Александра Вучића.

“Замисли мене на тамо неком самиту са Трампом… Вероватно бих га шармирао (смех). Јер овај (Вучић) је антипатичан и њима, као што је и нама. Они виде ко је он, то су озбиљни играчи. Види, сигуран сам да бих успео да направим неку финтицу да поправим углед Србије у свету. Боље бих играо од њега, ту нема никакве дилеме. Вучић озбиљно манипулише људима, народ је уцењен. Он шури овај народ. Људи га се плаше. Свакако сам ближи опозицији, јер је власт у Србији оличење зла. Ипак, кад бих ушао у парламент, не бих улазио у коалицију ни са Вучићем ни са опозицијом.”

Сматра да се опозиција бави тривијалностима, уместо да се фокусира на битне ствари.

“Много буке се подигло око плагијата Синише Малог. Добро, човек је битанга, преварант, то је урадио и ту нема дилеме. Шта сте друго очекивали? Не само да Мали не треба да остане министар, већ га треба вратити у основну школу. Само не схватам зашто на то трошимо толику енергију и време, дајте да се бавимо неким важнијим темама.“

Популарност је стекао уласком у политику, а сад покушава да постане познат и на музичкој сцени. Спрема соло хип-хоп албум, за који каже да ће бити полукомерцијалног типа, као и албум са бендом “Ел Пре3иденте”, који је настао непосредно након последњих председничких избора.

“Свирамо неки хард кор хип-хоп, имали смо већ петнаестак свирки, а прича се свиђа људима. Од те музике не може да се живи јер није комерцијална, али је то једна од ствари које ми много значе.”

Никола Kојић, Н1 Београд