Како су државни секретари из Министарства здравља хтели да прогурају нацрт Закона о психоактивним супстанцама, да у законске норме уграде све што фармацеутској мафији одговара и да са такозваним независном Косовом буде склопљено узајамно признање дозвола за лекове, чиме би посредно и на овај начин дошло до признавања ове самопроглешене надри државе.
Државни секретар у Министарству здравља, проф. др Берислав Векић и др Драгана Вујичић, из Сектора за лекове и медицинска средства, психоактивне контролисане супстанце и прекурсоре, учествовали су у писању, а касније и представљању закона у Привредној комори Србије којим се дословно признаје суверенитет Косова као државе! У питању је био Нацрт Закона о психо активним супстанцама. Текстом нацрта било је предвиђено да ми признамо дозволе за лекове које издаје Косово као држава и да Косово призна дозволе за лекове које ми издајемо. Те дозволе би се потом спајале у јединственом међународном бироу Уједињених нација за контролу наркотика у Бечу. На тај начин Косово би било де факто признато од стране нашег Министарства здравља.
Ово је, заправо, био само један детаљ у нацрту овог предлога закона који министар здравља Златибор Лончар није требало да примети. У последњем тренутку, Лончару је дојављено шта смерају Векић и Вујичић, па је лично интервенисао да се прекине јавна расправа о нацрту тог закона. Када су Лончареви сарадници детаљно прочитали нацрт закона, схватили су да није спорно само признање Косова, већ да је у питању покушај да се у законске норме уграде норме које би погодовале фармацеутској мафији, али и полицијским структурама које се званично боре против продаје наркотика.
На расправу о поменутом нацрту Закона о психоактивним контролиснаним супстанцама, у Привредној комори Србије (ПКС) из неког разлога нису позване све фармацеутске куће, које су чланови Привредне коморе. Главни актер расправе била је фирма „Фарма Логист“. Јавна расправа заправо и није била јавна, јер се од медија и јавности крило о чему ће се расправљати. Дакле јавна расправа је била организована супротно правилима јавне расправе. У самом позиву у који је новинар Магазина Таблоид имао увид, писало је: „Расправа ће можда бити јавна!“
Циљ овако сроченог позива био је да јавност не дође, а да се након одржаног састанка у записник унесе да је расправа била јавна. Овакав записник би омогућио да се закон као документ о коме је јавно расправљано упути на Владу Србије и то на неку седницу где се усваја стотине аката, а све са циљем да нико у Влади не види спорне чланове тог предлога.
Најспорније у закону било је узајамно признање дозвола за лекове које би Србија имала са Косовом, јер, не само да би на тај начин Министарство здравља признало Косово, већ је то и у супротности са већ Важећим законом о спољно трговинском промету! Векић и Вујачићева ће наредних дана министру здравља имати прилику да објасне зашто су то уписали у нацрт закона, а у објашњавање ће морати да се укључе и Зоран Вучић и Јелена Јанковић који су такође били чланови комисије Министарства здравља која је срочила овај срамни документ.
Интересантно би било да јавности неко објасни која полицијска структура је учествовла у писању овог предлога закона. Неко из полиције ко воли да хапси како му се прохте утицао је да се у предлог унесе да ће полиција имати своје лабораторије за контролу психо активних супстаници. Ово би значило да више нема независних провера онога што је полиција запленила, односно, полицајци би могли да уђу у стан узму брашно са полице у кухињи и кажу: ово је сумњиво и сигурно је дрога! Потом да однесу то брашно уместо у независну лабораторију, правац у полицијску станицу, где би њихови људи у њиховој лабораторији писали анализу каква истрази одговора.
То би било лоше, јер су поједине полицијске структуре у Србији одавно умешане и у препродају дроге, само се о томе ћути. Транспорти дроге сада се обезбеђују тако што се плати полицајцима да упале ротациона светла да иду испред и иза камиона у коме је дрога. Ово је открио полицијски службеник из поморавља који је приметио такве транспорте на путевима за које је он био надлежан. Са колегама је зауставио транспорт и колега које су га обезбеђивале, проверили су камион и у њему је била дрога, док полицајци са ротацијама нису били ни у каквој потери нити су имали наредбу претпостављених да обезбеде то возило. Дошло је чак и до туче између поштених полицајаца и ових који раде за наркокартел, али случај није добио судски епилог. Ово је иначе начин за транспорт већих количина, а мање количине се дају директно полицајцима да их возе својим колима.
Осим МУП-ове лабораторије, нацрт је предвиђао и да МУП буде укључен у издавање дозвола за отварање апотека. И не само МУП и Министарство правде заједно са Министарством здравља. Сумња се да су на тај начин колеге из Владе Србије хтеле да министра Лончара лише актуелних овлашћења. После признања Косова највећи скандал у овом нацрту је чињеница да ће се дозвољено присуство ТХЦ који се у природи налази у биљкама, конопље, коприве, марихуане, бити спуштен са 0,3 одсто на на 0,2 одсто.
На тај начин Векић би, сматрају његови противници, уништио пољопривредне произвођаче индустријске конопље у Србији. Јер је индустријску конопљу немогуће прерадити а да присуство не буде веће од 0,2 одсто. Кривац би наравно у будућности опет био Златибор Лончар, на чије место би многи волели да седну.
Све је ово већ регулисано законом о Здравственој заштити становништва, али зашто се не примењује, то је питање за Министарство здравља. Тим истим законом се у свим земљама регулише да ли се могу примењивати нове технологије у средства у лечењу људи и колико ниво ТХЦ може бити присутан у помоћним лековитим средствима.
Вук Станић, Таблоид
