Белорусија обнавља фабрике у Србији, а Србија јој уводи санкције

После јучерашњих разговора у Београду званично су најављене велике инвестиције са простора Царинске уније, или још прецизније, из Белорусије. Наиме, како је речено након састанка у влади Србије, белоруски улагачи ће ући у неколико крупних пројеката чиме ће индустријска производња у Србији бити подигнута на значајно виши ниво.

То је само наставак нарастајуће економске сарадње између две земље, с обзиром да су српски грађевинари пре неколико месеци добили посао изградње огромног трговинског комплекса у центру Минска. Међутим, Србија се са своје стране на врло специфичан начин «одужила» Белорусији, тако што јој је по налогу Европске уније увела санкције.

Дакле, како је јуче саопштено по завршетку разговора са бројном делегацијом државних представника и пословних људи из Белорусије, коју су чинили потпредседник белоруске владе, те министри, њихови заменици и бизнисмени, постигнут је начелни договор о формирању два заједничка холдинга из области машиноградње. Учесници разговора су оценили да ће то подићи економску сарадњу две земље, а белоруске инвестиције ће обезбедити, како је речено, веће запошљавање и решавање горућих економских проблема у Србији.

Конкретно, на заједничкој конференцији за штампу обелодањено је да се разговарало о сарадњи српске фабрике «Прва петолетка» са белоруским партнером, исто као и о белоруским улагањима у фабрику «14. октобар», те о сарадњи компанија «МАЗ» и «ФАП». Осим тога, са белоруском делегацијом се разговарало и о могућем опоравку фабрика «ИМТ» и «ИМР», за шта су Белоруси показали интересовање и спремност.

У име своје делегације, белоруски потпредседник владе је скренуо пажњу да је «договорена и реализација бројних пројеката у Белорусији, који ће значити отварање радних места и у Белорусији и у Србији», а додао је и то да ће «сарадња две земље пружити могућност српским предузећима и бизнисменима, да преко Белорусије уђу на читаво евроазијско тржиште».

Међутим, без обзира на привредну сарадњу која има велике изгледе за успех, и без обзира на чињеницу да је Белорусија једна од ретких земаља која је доследно на политичком плану бранила српске интересе, тако што је снажно осуђивала бомбардовање Србије, а затим се залагала и против признања самопроглашене независности Косова, чини се да јој је Србија узвратила на, благо речено, необичан начин. Наиме, по налогу Европске уније, Србија се придружила групи земаља које су увеле санкције Белорусији, а то је детаљно описао српски амбасадор у Белорусији, који је недавно рекао да нас је Европска унија натерала да уведемо санкције Белорусији, и још је признао да је тачно да је «Србија морала у једном тренутку да се изјасни о неким проблемима онако како је то захтевала Европска унија». Иако се амбасадор Србије истовремено искрено поверио Белорусима да ми знамо колико је тешко живети под санкцијама, јер су Срби десет година патили под санкцијама Европске уније и скоро целог света, и даље остаје непромењена чињеница да се Србија придружила кажњавању пријатељске земље која је увек политички подржавала Србију. И штавише, ради се о земљи која ће, како се види из јучерашњих разговора у Београду, практички спасити цели низ великих српских фабрика од пропасти и спречити масовна отпуштања српских радника.

А какав је потенцијал економске сарадње са Белорусијом, недавно је приметио и председник Србије Томислав Николић на отварању радова на изградњи шопинг мола од 200.000 квадрата у Минску, кога реализује «БК група», када је рекао да «Белорусија може бити пример српској економији, а представници српске привреде треба да користе економске могућности које им пружају потписани билетерални споразуми», уз подсећање да је Белорусија у најтеже могуће време очувала своју индустријску производњу и да има скоро нулту стопу незапослености.

И напослетку, да се вратимо на јучерашњи сусрет у влади Србије, после кога је белоруски вицепремијер сумирао српско-белоруске економске односе, изневши податак да је за прва три месеца ове године међусобни робни промет повећан за 40% у односу на исти период прошле године. Поменута бројка јасно указује да је потенцијал привредне сарадње далеко од свог максимума, те да има још много простора за повећање обима робне размене.

Наравно, под условом да Србија не окрене леђа привредној сарадњи са таквим земљама као што је Белорусија, слепо следећи нечије директиве које иду директно на штету српске економије.