Београд: Цена нових минибусева 85.000, ГСП их најмио за 165.000

Јавно комунално предузеће ГСП Београд платиће укупно 7,4 милиона евра за најам 47 школских минибусева, иако би за тај новац могли да купе дупло више нових возила, открио је БИРН, а објавио данас сајт јавно.рс.

БИРН-ова анализа цена возила са карактеристикама из конкурсне документације показала је да се цене нових минибусева крећу до 85 хиљада евра, што је упола мање од суме коју ГСП плаћа за изнајмљивање једног возила – око 165.000 евра.

Посао је добила фирма СДТ Гроуп из Сурчина која се заједно са ћерком фирмом СДТ Рентинг једина јавила на тендере и победила без конкуренције. Ова фирма је од 2014. године, када је добила први посао за ГСП, до данас победила на више од 40 јавних позива градског превозника.

Стручњаци које је БИРН консултовао сматрају нелогичним потез градског превозника да изнајми возила у наредних пет година по вишој цени него што би била куповина нових, узевши у обзир све додатне трошкове.

Тендер за једну фирму

Осим тога, како је у тексту наведено, постоје спорне тачке у конкурсној документацији. Поједини захтеви су неоправдани, што показује да су тендери писани тако да се на њих може јавити само једна фирма, док други нису прецизно дефинисани, чиме је остављен простор за малверзације, објаснили су саговорници БИРН-а.

Из ГСП-а БИРН није добио одговор нити коментар у вези са овим тендерима, а директор ГСП Београд Радиша Момчиловић ни након три недеље није одговорио на питања БИРН-а упућена електронском поштом.

Ни из фирме СДТ Гроуп, која је победница на овим тендерима заједно са ћерком фирмом СДТ Рентинг, БИРН није успео да добије коментар, јер Дејан Трифуновић, директор и власник, није одговарао на позиве и поруке новинара БИРН-а.

ГСП Београд је расписао позиве за две јавне набавке за изнајмљивање школских минибусева – прва је покренута у децембру 2019. и односи се на изнајмљивање 10 возила по цени од 1,1 милиона евра, док је другом, из јула 2020. тражено изнајмљивање 37 оваквих возила за 6,3 милиона евра.

Професор Владимир Момчиловић са Саобраћајног факултета у Београду у разговору за БИРН казао је да се ради “само и искључиво о трошковима изнајмљивања возила са трошковима осигурања, регистрације, пнеуматика (гума) и редовног одржавања током периода од пет година за 50.000 километара годишње, односно укупно 250.000, док трошкови горива и трошкови возача нису укључени у цену, иако услуга из предметне јавне набавке спада у област: Најам возила за превоз путника са возачем”.

“Посебни захтеви” за једног понуђача

Саговорници БИРН-а навели су да је ГСП тражио да минибусеви задовоље одређене “конкретне” техничке спецификације које су прописане једино да би се појавила и изабрала само и искључиво возила једног понуђача.

Међу тим техничним спецификацијама су дужина возила, међуосовинско растојање, као и конкретна врста и карактеристике одређених система или опреме (мењачи, амортизери, клима уређаји и друго). Ту су и бесмислени технички услови као што је радио ЦД/МП3 плејер са звучницима, имобилизер и кодирани кључ и друге спецификације које БИРН-ови саговорници сматрају неоправданим.

“Техничке спецификације оба тендера су преписане из спецификације возила из понуде произвођача или добављача возила што се најјасније види из захтева у погледу боје возила где је наведено: жута боја, по захтеву купца”, рекао је за БИРН проф. Момчиловић.

Он је навео да је евидентно да је понуђач наручиоцу доставио техничке карактеристике возила која наручује за ову јавну набавку, “али су и један и други заборавили да обришу овај део текста”.

Иако су цене изнајмљивања возила на дневном нивоу једнаке тржишним ценама, то је само под условом да возила заиста раде и прелазе километражу која је наведена у тендерској документацији, казао је за БИРН један од професора са Саобраћајног факултета који је желео да остане анониман.

“Из тендерске документације није познато где ће (на којим линијама) та возила да раде, да ли ће уопште да раде или да стоје у гаражи и колико ће реално прелазити километара у току радног дана”, навео је овај професор.

Штета за градски буџет

Објашњавајући на примеру, он је казао да су могућа два сценарија – понуђач може од ГСП-а да наплати као да возила прелазе годишњу километражу од 50.000 километара, док возила заправо стоје паркирана у гаражи или пак да прелазе 20.000 километара уместо планираних 50.000, колико се наплаћује.

Проф. Момчиловић је рекао да када би се прорачунали укупни експлоатациони трошкови са готово двоструко већим просечном годишњом пређеном километражом, набавна цена једног новог возила исплатила би се за приближно три године, узевши у обзир максималну вредност оваквог возила од 80.000 евра. Додао је да би на тај начин месечни трошак по возилу био мањи иако би при том осим трошкова регистрације, осигурања и одржавања били урачунати и трошкови горива.

“Постоји основ за преиспитивање исправности овакве одлуке јавне набавке са значајно већом ценом од реалне, која је донета на основу врло субјективних техничких услова за возила (осим боје, капацитета возила и седишта), а на штету буџета града”, закључио је Момчиловић.

Вукан Вучић, стручњак за саобраћај и професор Универзитета у Пенсилванији у САД казао је за БИРН да му “није јасно зашто ГСП плаћа тако високе цене” и додао да га јако изненађује чињеница да је конкурс направљен тако да се на њега може јавити само један понуђач.

Бета