Какву тајну чува ово место и каква се мистерија и енергија крије у његовој пећини и подземним тунелима, у разговору за МОНДО открива виши кустос едукатор Природњачког музеја у Србији Миодраг Јовановић.
Реч Ташмајдан на туском значи каменолом. А, да ли је тамо заиста постојао каменолом, како поједини тврде, наш саговорник баш и не верује.
Ташмајданска пећина, како каже, није људска творевина, нити има везе с копањем камена.
Једна од могућих теорија је да је Ташмајдан био велика гробница.
“Ташмајдан је вероватно био култно место старих људи који су овде живели пре неколико хиљада година. Они су ту жртвовани и ту су сахрањивали своје мртве и ко зна шта све још радили. По томе, Београд би могао да буде туристички краљ јер има ово – неолитско култно место”, рекао је Јовановић.
ХОДАМО СА МРТВИМА
“Београд је пун гробова и мислим да не постоји улица у којој нема старог гробља или бар неког гроба. Ми ноћу буквално стално идемо поред духова, не примећујемо их, јер смо навикли да паралелно идемо с мртвима”, рекао је Јовановић.
Ако се вратимо у далеку прошлост, ташмајданска пећина је вероватно била средиште обожавања аријанства (прва велика христолошка јерес названа по јеретику Арију, александријском свештенику).
Око 300-400 године после нове ере, па и пре тога, хришћанство се цепало и настао је велики број јереси, а међу њима и аријанство.
“Поп Арије је био протеран на Балкан и тада је дошао у Београд. Он је створио потпуно нову цркву. Аријанство је постајало у Београду и то је једино место где је постојао њихов култ, а хришћани су увек волели катакомбе. Тако да је лако спојити Ташмајдан и Аријаните који налазе ташмајданску пећину…, али да се то докаже сада је јако тешко”, казао је наш саговорник.
ХИТЛЕР ЈЕ ЗНАО ТАЈНУ?
Наставак приче враћа нас у 1941. годину када су Немци дошли у Београд.
“Немци су 1941. године направили базу у ташмајданској пећини. Они су ко зна шта нашли у њој. Дно је бетенирано и зна се да су то Немци урадили, а зна се да они и Хитлер нису ни најмање глупи људи. Пре него што су је бетонирали сигурно су дебело проучили шта се ту налази и пренели су из те пећине све што су нашли, тако да нажалост ми више немамо шта ту да нађемо”, рекао је Јовановић.
“Познато је да је Адолф Хитлер био један од највећих магова 20 века, а био је и чаробњак. Бавио се магијом и био је изузетно опасан у томе, а те информације појавиле су се тек у последњих 15-20 година”, казао је наш саговорник и додао да је због тога, и пре него што су дошли Немци на Балкан, Хитлер вероватно знао за ташмајданске пећине.
Међутим, Јовановић ипак наводи да постоји нада и да још увек није касно да се сазна права истина…
“Апсолутно сам сигуран да је ту било свега и свачега, а сада то једино можемо да потражимо у неком немачком војном архиву или сефу”, казао је кустос и додао да планира да контактира Немце и покуша да разјасни ташмајданску мистерију.
Ни дан данас ташмајдански ходници нису до краја истражени. Питање је и да ли су их Немци бетонирали до краја, или још увек има неистражених делова.
Упитан зашто се Ташмајдану није посветило више пажње, као и другим историјски значајним деловима Београда, Јовановић наводи да је то пре свега због недостатка новца за археолошка и научна истраживања, али и слабе заинтерсованости.
“Сви археолози код нас углавном су се бавили Винчом, Бањицом, па чак је и Калемегдан јако мало истражен, а ту им је, док је Ташмајдан још мање”, рекао је Јовановић и истакао да због тога немају поуздане информације о ташмајданским пећинама, осим да су постојале пре доласка Немаца, а, како додаје, сада ће их бити још мање јер “оно што су Немци нашли то су и однели”.
ЧУДЕСНА ЕНЕРГИЈА ТАШМАЈДАНА
И Ташмајдан и Калемегдан састављени су од лајтовачког кречњака. Пуни су шупљина, тунела и пећина у којима се крије нека посебна енергија, која привлачи жива бића.
“Ташмајдан је пун пукотина и рупа. Свака биљка, људи и животиње су састављени од цеви и течности. Ствар је у енергији. Ташмајдан је то. За мене он постаје најмистичнији и најневероватнији и најлепши део Београда”, истиче Јовановић.
Ако се вратимо на то да је и Калемегдан пун неких пећина и рупа, и да је сав шупљикав “то је још један показатељ да људи на њему дуго живе, јер су истим тим, осетили да је такав терен за њих јако погодан”.
Шта крије Калемегдан?
“Када су рађена испитивања на десет метара дубине сондом на Калемегдану код Победника – у првих пет метара вероватно је нађен турски период, византијски, српски, а у другом делу су Римљани, Келти и још неки стари народи. Међутим, то не значи да је то све, јер на неким другим местима можда би тај стуб био и дужи. И то је доказ и показатељ да је Калемегдан као најстарији део Београда, како ми мислилимо, можда настањен од пре Христа 2.000 или 3.000 године. У Доњем граду и на другим местима нађени су остаци Винчанске културе, а то је од данашњег дана рецимо неких 7.000 година уназад”. Исто тако је и са Ташмајданом у коме се налази још много неоткривених пролаза и јама.
“И мошти Светог Саве су највероватније спаљене на Ташмајдану, и онда се опет поставља питање зашто баш на том месту. Постоји прича да су то Турци урадили јер су хтели да изаберу место које је високо, како би хришћани са свих места то могли да виде. И Ташмајдан је за тадашњи Београд био на узвишењу,а питање колико је Србима то било уопште важно када су и заборавили где су спаљене његове мошти. Без обзира што су Турци муслимани и они су као људи осећали енергију. Знали су ко је Свети Сава и у њему су осећали моћ, и једино место које су тражили да га спале био је Ташмајдан”, истакао је Јовановић.
И садашња Црква светог Марка на Ташмајдану није требало тако да се зове, већ је требало да буде Црква Светог Саве.
Међутим, како тврди наш саговорник, књаз Милош је био мудар и знао је ако то уради да ће му Турци забранити да цркву назове тако, и зато је назвао Црква Светог Марка.
“Она је била дрвена и налазила се мало даље од садашње цркве. Пре Првог светског рата је изгорела, а онда је направљена друга – мало даље, то је данашња Црква Светог Марка”, казао је Јовановић.
Ако би ову причу тако прихватили, Београд би добио један од најфеномалнијих кулутрних мистичних тачака. Београд би тада постао Мека. Као што су некада хипици одлазили у Индију и на Цејлон, тако би се долазило и у Београд. Наш град би постао центар окупљања свих магијских личности, а таквих градова има још пар у свету, али би био један од главних у Европи”, закључио је Јовановић.
Људи се стално везују за места моћи – места са енергијом која позитивно делују на њих.
И зато, уопште није чудно да су Срби хришћани своје свето место направили баш на неком таквом месту, као што је Ташмајдан.
Мондо.рс
фото: Петар Стојановић, Стефан Стојановић, Мондо.рс
