Београд је јутрос нешто пре 9 часова био најзагађенији град међу 85 главних градова света. Највећа загађеност измерена је на Новом Београду, нешто мања у Старом граду и у делу код Мостара.

Према мерењу Аир Висуал, у главном граду Србије, индекс квалитета ваздуха (АQИ), који приказује колико је тренутно загађен ваздух, износио је 399, чиме се нашао на првом месту међу главним градовима света по загађености ваздуха. С обзиром на то да се мерење, чији се резултати могу видети на сајту Аир Висуал, ради на сваки сат, око 10 часова, Београд је све време од јутрос међу првих десет.

Као најзагађенији градови, у првих десет, нашли су се и Краков, Делхи, Скопље, Дака, Приштина, Мумбај, Сарајево, Вроцлав.

Према писању медија, последњих дана у Србији “тешко се дише” и у Ужицу, Ваљеву, Крагујевцу, Косјерићу.

“За загађивање су криви, пре свега, производња електричне енергије у термоелектранама, потом издувни гасови у саобраћају, сагоревана горива у домаћинствима за потребе грејања, хлађење и припрема хране. Загађивачи ваздуха су и поједина индустријска постројења, као што су она у којима се производе гвожђе и челик, затим минерална индустрија…”, рекао је за “Политику” Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

У условима велике загађености ваздуха могу да се користе посебне маске које се могу набавити преко специјализованих сајтова, каже др Дејан Жујовић, пулмолог, начелник Дневне болнице у Заводу за плућне болести и туберкулозу у Београду.

“Наравно, може се ставити шал и на главу, преко уста и носа, понекад и привремено, али за све нас би било најбоље да друштво улаже више у заштиту ваздуха, а не да се људи прилагођавају ванредним околностима”, каже он.

Према подацима из Националног регистра извора загађивања, у Србији су најзначајнији извори загађивања из енергетског сектора, односно пореклом од сагоревања фосилних горива. Радовић објашњава да компаније које емитују загађујуће материје плаћају само еколошку таксу у зависности од количине опасних честица које пуштају у ваздух.

“Ништа не може да се поправи одмах, не можемо људима усред зиме рећи да се не греју да би им ваздух био чистији. Овде је реч о улагањима на дуге стазе. Важно је напоменути да Електропривреда Србије, као највећи емитер загађујућих материја у ваздух, од 2015. године улаже по неколико стотина милиона евра у пројекте заштите животне средине. Али исто тако је важно и пошумљавање, које подразумева проток година док дрво порасте и допринесе здравијој околини”, рекао је директор Агенције.

Недељник, Б92