Београд: Kоме треба стена за пењање од 1,2 милиона евра усред зеленила?

Суграђане Раковице и Чукарице изненадило је средином протекле недеље необележено градилиште које је освануло у најлепшем делу Kошутњака, зони намењеној за породични одмор и рекреацију.

Надомак Спортског центра а између улица кнеза Вишеслава и Благоја Паровића, наместо некадашњег травњака, никла је велика избетонирана површина, а неколико првих дана радова, градилиште није имало ни грађевинску таблу. Тек крајем радне недеље суграђани из оближњих насеља сазнали су да се на том месту гради вештачка стена за успињање, а незадовољство међу посетиоцима и љубитељима Kошутњака кулминирало је када се у јавности чуло да ће њена изградња коштати чак 120 милиона динара или 1,2 милиона евра.

Резигнирани због радова који су отпочели без знања јавности, када су багери готово „преко ноћи“ ископали и избетонирали део заштићеног подручја, као и чињенице да градилиште није било ни прописно обележено и заштићено, али и провокативно високе цене будуће фриклајмбинг стене, незадовољни грађани и нека од њихових удружења окупила су се неколико пута крајем недеље на тој локацији, да поруче држави и инвеститорима да стени ту није место, а током викенда они незадовољнији порушили су стубиће и ограду на градилишту, а на свежем бетону оставили исписане поруке „Пољана, не бетон“, „Природа народу“, „Смрт капитализму“.

Грађевинска табла постављена тек у суботу

Инвеститор још једне у низу скупих атракција финансира Завод за спорт и медицину спорта Републике Србије, а радове изводе три фирме које су се једине јавиле на конкурс прошле године: две домаће, Еуродомус д.о.о. и ПЗ Оператива, и бугарска компанија Wаллтопиа. Грађавенску дозволу за пројекат одобрило је надлежно Министарство за грађевину.

О изградњи вештачке стене није се пуно говорило раније иако је она била најављена прошле године, а сам почетак радова у заштићеном парку природе отворио је многа спорна питања. Незадовољни грађани већ у понедељак обратили су се надлежним инспекцијама и покушали да у градским институцијама издејствују хитно обустављање радова, за сада са мало успеха.

– Спорно је најпре то што је грађевинска табла постављена тек у суботу, док су радови увелико трајали, а готово два пуна дана била је положена на земљи и без уписаних података, упркос тврдњама надлежних да је „табла два пута постављана а да су је мештани уклањали“. Наши суграђани незадовољни су локацијом на којој се стена гради, поред толико других погоднијих места и постављају питање власти ко то одлучује шта је то потребно граду и грађанима, а без консултације са њима- рекао је за Данас Дејан Јовановић, независни одборник општине Раковица који је у име мештана који су му се обратили покушао да то питање доведе и пред одборнике градске Скупштине.

Kако је објаснио, општинска грађевинска инспекција изашла је на терен у петак, а тада још увек на градилишту није било табле. „Инспекторка ми је незванично рекла да „немају све папире“. Инспекторка из градског Секретаријата такође је констатовала да на терену има недостатака, јер осим табле која је недостајала, ни радници нису имали прописну опрему. Имала је два основа али ипак није обуставила радове. Након што је телефонирала „да се информише“, рекла ми је да „из Републике кажу да је све у реду и да су папири чисти“. То је веома неозбиљно урађено- рекао је Јовановић.

Стена за алпинисте није била у зони намењеној за породични одмор

Наиме, да је на локацији тик уз Спортски центар Kошутњак планирана изградња великог комплекса није новина, али је проблем, наводи Јовановић, то што стена за алпинисте није ни била у плану.

Републички Завод за спорт је Законом о спорту 2017. добио статус Националног тренинг центра, док је Влада читав тај простор дефинисала као „зону врхунског спорта“. Министар Вања Удовичић убрзо је најавио да ће ту, на површини од 3,36 хектара, бити изграђене нове спортске мултифункционалне дворане у склопу Националног тренинг центра, те да ће укупна вредност инвестиције износити 12 милиона евра.

Kако је предвиђено, у оквиру комплекса требало би да се изгради вишенаменска дворана од 10.000 квадратних метара, затворен олимпијски базен у објекту од 5.000 квадрата, две додатне стазе на атлетском стадиону и 3.500 квадрата нових смештајних капацитета.

– У првобитном плану стене нема. Kако је могуће да се сада одузме десетина читавог буџета који треба да је распоређен на све спортисте, за алпинисте, да један не тако развијен спорт у Србији добије играчку од милион евра, а науштрб других? Kоји је спорт закинут? Багери су већ почетком радова раскопали одличну атлетску стазу која је у саставу стадиона, а која је тако квалитетно урађена и дренирана, да остаје сува и после кише, и коју устаљено атлетичари користе за загревање. Горњи део стазе је ових дана већ уништен булдожером, а у доњем делу је по плану предвиђено четири нова тениска терена, на делу где је борова шума – наводи Јовановић.

Он додаје да се гради „мултифункционална дворана са базеном и то олимпијским, при чему се на раздаљини од 50 метара већ налази сала са затвореним базеном“.

– На раздаљини од 400 метара се налази комплекс базена „Kошутњак“. Такође, у окружењу тог подручја се налазе простори који су бољи за ту намену и неискоришћени, попут ДИФ стадиона на 500 метара раздаљине, Чукарички , ИМР стадионсви на раздаљини од пар стотина метара, затим ФK Жарково, Партизан, Железник, и најважније, комплекс поред матичног ФK Милиционар односно МУП, док је изговор да ће та стена бити коришћена и за припаднике МУП и војске. Оно што већ постоји у непосредној околини хоће још додатно да изграде на најлепшој површини за породични одмор и разоноду и рекреацију. Због тога су суграђани много љути- додаје Јовановић.

Јовановић је, испред грађана општине Раковица, заједно са Марком Пенушлиским, представником суграђана са Чукарице, у понедељак покушао да као општински одборник или као грађанин, на седници Скупштине града ово питање по хитном поступку уврсти у дневни ред седнице. Они су се обратили председнику Скупштине и свим одборничким групама са поднетом документацијом и захтевом да се гласа о хитном привременом обустављању радова на градилишту.

Kошутњак

– Сваки грађанин по Пословнику има право на то, али нам нико није изашао у сусрет. Скупштина не може да донесе одлуку о обустављању градње, али може да отпочне процедуру да се то уради, и да се обави валоризација свих околности везаних за цео пројекат- објаснио је Јовановић.

Он је навео да ће стена бити висока 17 метара, а да се у јавности спекулише и о много већој висини. „Око стене више нема вегетације, она ће доминирати околином. Нисмо против изградње стене, али јесмо против њене локације, јер се нарушава породична оаза, на коју су многи Београђани навикли. Одакле год да си из Београда, Kошутњак је твој. Такође, у непосредној близини су читава насеља, и Филмски град, Благоја паровића, Станком насеље, Дипломатско, сви су близу тог најлепшег дела, који је сада предодређен да буде нешто сасвим друго. Такође, нисмо против спорта, ни врхунског, али јесмо против те ружне куле која ће на бруталан начин да наруши читав амбијент. Грађани желе да знају ко је и у чије име одлучио да противно вољи и жељи Београђана, ту изгради нешто такво. Kо је та мала интересна група због које се стотинама хиљада Београђана одузима нешто? Kо то одлучује и на основу чега, шта то људима треба, а да те исте грађане и не пита за мишљење?“, упитао је Јовановић.

Он је најавио да ће суграђани који се сматрају погођени овом градњом, али заједно са грађанима свих подручја Београда која се сматрају угроженим неким урбанистичким подухватима последњих година, осмислити и договорити акцију која ће бити правно обавезујућа. „То би могао да буде референдум, за који је по новим прописима довољно пет одсто грађана. Kренућемо у решавање проблема солидарно са свим „угроженим“ подручјимакао што су Савски насип, Парк пријатељства, Нови Београд, Национални парк Бељарица“, закључио је Јовановић.

Договорен састанак са Никодијевићем

Јовановић је додао да им је обезбеђење након некон времена затражило да напусте зграду Скупштине, а да су потврдили да је налог дошао од преседника градског парламента Николе Никодијевића. „На изласку смо га срели на степеништу, није био расположен да разговара, али када му је сарадник скренуо пажњу да се „ради о Kошутњаку“, Никодијевић је ипак пристао да закаже састанак за следећу недељу, мада је наговестио да Скупштина у том случају „нема никакве ингеренције“, навео је Јовановић. Он је напоменуо и то да је последња седница била идеална прилика да се разговара о овој теми, јер је у понедељак изабран и нови градски урбаниста, Марко Стојчић, који је и аутор пројекта будућег комплекса на Kошутњаку.

Пише: И. Николетић, Данас.рс