КАД се човек навикне на пчеле, тешко се од њих одваја. Мора помало да буде и самотњак, јер је по цео дан у природи сам међу њима. Али кад се “зарази” пчеларством, готово је. Ослади се, па ништа друго у животу не би радио. Ово нам прича Саша Ранчић (45) из Обреновца, пчелар који је пре неки дан добио годишњу награду Привредне коморе Београда.

Од пчеларства живе и породице издржавају и он и брат Срђан (42). У свом пчелињаку имају око 450 кошница и међу највећим су произвођачима меда у Београду. Скоро све пчеле су им на паши на обронцима планине Цер, где скупљају багремов мед. Сада их селе у Банат, јер креће сунцокрет. Потрпају их на камион и кад падне мрак, на пут у војвођанску равницу. Звук мотора, кажу, умирује пчеле. Крајем лета поново их враћају на Цер да презиме. У том сељењу само камион, за укупно месец дана колико служи за превоз пчела, потроши 1.000 литара горива.

ЦЕНЕ РАНЧИЋИ мед продају за 500 динара по килограму, а за ближе пријатеље је 450 динара. Мед у саћу је нешто скупљи и кошта 700 динара. Праве и прополис, па је стандардна мала бочица 120 динара.

– Прва паша у мају је оманула, због учесталих киша које спирају нектар са дрвећа – прича нам Саша Ранчић. – Зато је ове године било врло мало багрема. У просеку 10 килограма по кошници, што је за 60 одсто мањи принос од уобичајеног. Сад нам треба сунца и лепог времена, да пчеле накупе бар довољно ливадског меда. Када је добра и сунчана година, буде и десет тона меда, 25 килограма по кошници, а сад ћемо видети.

Синове је пчеларством “заразио” отац Светислав Ранчић(76), службеник у пензији. У наследство им је оставио 200 кошница. Он им сада само асистира и помаже саветима. Нама каже да нема пчеларења ако се неко боји да га пчела не уједе, јер не можеш се замотати у крпе и тиме бавити. И он и синови често међу кошнице уђу без заштитног одела.

– Постали смо имуни на уједе пчела, само гледамо да на главу не нападају – прича нам Саша, док рукама трља помало отекнуте подлактице. – Јуче су ме добро изуједале. Када је паша у јеку, мирне су, само да не дува ветар, тада постану узрујане и хоће да уједу.

Ранчићи су направили и столарску радионицу за израду кошница и рамова. Исплативије им је и јефтиније да зими сами праве него да купују, јер нова празна кошница кошта 50 евра. Сами лију и восак за основе рамова. Од воска који им преостане после врцања меда, годишње за сатне основе прераде и по 300 килограма.

ЛОПОВИ КРАДУ ЧАК И ПЧЕЛЕ ПОСЛЕДЊИХ година дешава се да лопови покраду и пчеле. – Натоваре по ноћи на камион и по 50 кошница и одвезу. Зато их ми увеземо дубоко у банатске њиве, па их после и ми једва нађемо, а и замолимо пријатеље да их надгледају.
– Мајка Драгица већ више од 30 година сваки дан продаје мед на тезги на обреновачкој пијаци – прича нам Саша. – Зими је главна продаја, ја у шали кажем, када крене грип, крене и мед. Имамо сталне муштерије, али сада одређену количину продајемо и једном Италијану који откупљује за извоз. Багремов мед, који је и најтраженији, јер је благ и нема полена, на велико је 3,70 евра, и то је добра цена, али два евра, колико плаћају по килограму за ливадски, мало је.

ЉУДИ САД КУПУЈУ И РОЈЕВЕ

САША продаје и ројеве пчела, а цена једног је 30 евра.

– Ове године је огромна потражња, јер је пчеларима, изгледа, доста ројева угинуло – наводи Саша. – Пчеле најчешће угину од глади, јер се повади превише меда, па немају преко зиме. Од 15 до 20 килограма мора да се остави у кошници.

МЕД У САЋУ

САШИН брат Срђан каже да људи све више купују мед.

– Има људи који искључиво желе мед у саћу. Таквог продамо од 100 до 200 килограма, како које сезоне – каже Срђан. – Упадљиво је и да траже природно кристализован мед, док се некад мислило да такав не ваља.

ИЗГОРЕЛА ШУМА И 50 КОШНИЦА

ЧЕСТО се догађало и да им ветар испреврће све кошнице.

– Кад погледаш, а оно све разбацано по ливади. Сада ређе виђамо такву слику, јер их вежемо на палете – објашњава Светислав. – Пре пет година изгорело нам је 50 кошница. Људи у Банату палили стрљику од пшенице и ветар пренео ватру. Изгорело је тада и око 100 хектара оближње шуме. И никоме ништа, нити можеш кога тужити, нити ти неко надокнађује штету.

Новости

Фото П. Милошевић