Београд на води (2): Футуристичке куле у Патковграду

И да се теже сналазите у свим правно-финансијским заврзламама, оно о чему већина грађана може да просуђује јесте естетика најављеног пројекта и његово (не) уклапање у архитектуру старог Београда. Многи се питају зашто све те футуристичке зграде нису планиране за леву, новобеоградску обалу Саве или поред Пупиновог моста?

Архитектура старог Београда није раскошна попут Прага, али јесте историјска и има неколико кључних грађевина као што су Калемегданска тврђава, Храм Св. Саве, Београдски победник или Саборна црква које чине аутентичан градски пејзаж, а који ће високе грађевине на савском приобаљу габаритом, а не лепотом прогутати, па ће, како неко рече, ве-ле-леп-на Геозаводова зграда у необарокном стилу из-гле-да-ти као вр-тла-ре-ва ку-ћи-ца у Пат-ков-гра-ду.

Али и поред жестоког противљења српских архитеката, струка није успела да одговори режим од штетног аранжмана. Напротив, власт је покушала да изврда, па је састанак делегације Академије архитектуре са градоначелником Синишом Малим у марту ове године прошао неславно, када је због потцењивачког става представника градских власти архитекти Михајлу Митровићу позлило.

Пре неколико дана, након што је објављен уговор, Академија је објавила и своју другу Декларацију у којој тражи да се уговор са арапским инвеститором под хитно раскине, док је штета још мерљива, да се цео простор врати под Генерални урбанистички план, а за његово уређење распише међународни конкурс.

Нико, а често се то спочитава противницима оваквог Београда на води, није био за оно ругло на приобаљу, гробље бродова, уџерице и железнички отпад, већ да се уређење тог простора усклади са залеђем, са што више јавних простора и зеленила и без високих објеката који би заклањали видик на старо градско језгро.

– Овај пројекат је један од оних колосалних промашаја за које ће Београд платити страшно високу цену. На делу је урбани примитивизам, сељачка логика “чим је велико, то бре, мора да је добро”. Од ниске структуре, неких пет-шест спратова у старом језгру, прелазите у једну гигантистичку спратност. Имате 160 објеката од којих је торањ висок 200 метара! Па то су две Београђанке.

Данашњи Београд ће нестати пред визуелном агресијом ових кућерина – упозорава архитекта Бојовић, члан Академије и уредник стручног часописа “Изградња”.

Србија се обавезала да до краја 2019. инфраструктурно комплетно опреми тај простор да би инвеститор могао да гради. При том, страни партнер у сваком моменту може да промени величину и намену објекта.

– Па ко сутра може да спречи арапског инвеститора да ту изгради џамију и већу него што Зукорлић хоће да изгради у Новом Пазару – пита се Бојовић.

Београд на води (1): Дизниленд на српски начин

– Како да знам колико струје да ти доведем ако не знам шта ћеш и колико да градиш. То је подвала. Јер сутра може да дође и каже: Ево, ја хоћу да их усрећим са два и по уместо само са два милиона квадрата, а они нису довели и струју и изградили паркинг… И онда вас изведу на арбитражу и одеру.

Занимљиво је да се још не зна име главног пројектанта, а макета се мењала, па је у једном моменту кула била шпицастог завршетка и подсећала на лондонски небодер Краставац, док према последњој верзији личи на микрофон. На ранијој макети кула је била забодена у реку, а сада је ипак на обали. Све су то, како примећују архитекте, само неки од дилетантских потеза.

– Говоре нам да је господин који је потписао уговор власник Бурџ калифе, највише зграде на свету, али нам не кажу да је та зграда празна – примећује Бојовић. – Грађани не могу да купе карту за јавни клозет, а камоли стан по цени од 2.300 до 3.000 евра по квадрату. Ни европски џет-сет неће долазити у Београд да купује станове – уверен је Бојовић.

Вешала за мајсторе

Савски амфитеатар настао је насипањем некадашње мочваре Бара Венеција, а данас се најчешће дефинише као простор од Господарске механе до Косанчићевог венца. И мада сада не изгледа репрезентативно, у овом делу града у 19. веку ницале су најлепше грађевине. Доминирала је ђумрукана илити царинариница изграђена тик уз Саву, одмах испод Саборне цркве, док се с друге стране реке простирала Аустрија. Легенда каже да је одмах поред градилишта књаз Милош дао да се поставе и вешала, да ако ђумрукана не буде ваљана, мајстори знају шта их чека.

СУТРА – Београд на води (3): Закуп земљишта нула динара

Ј. Арсеновић – Вести

фото: А. Чукић