Београд на води (4): Чије су паре

Од почетка замисли да би се 100 хектара земљишта од Сајма до Бранковог моста уз саму реку Саву могло издати неком страном инвеститору без тендера отворило је простор за корупцију. Бивши министар привреде Саша Радуловић међу првима је на то указивао.

Где видите простор за корупцију у случају Београда на води и зашто је држава пристала на тако штетан уговор?

– Да знам тачно како у овом случају функционише корупција, већ бих поднео кривичну пријаву и то јавно рекао, али могу да извучем закључак на основу искуства у претходном периоду. Прво, за пет месеци колико сам био министар привреде, ја ниједног Арапина нисам видео, а говорило се о продаји бачке земље Арапима, о Јату и Етихаду, о чиповима и не знам све чему. Никада нисам срео инвеститора који се толико не интересује за новац који жели да инвестира и све ме то наводи на закључак да се и не ради о арапским парама. О свему је, иначе, преговарао Млађан Динкић, његови кадрови и две адвокатске канцеларије из Београда, а Динкић је и данас у Вучићевом кабинету задужен за послове са Арапима.

Сугеришете да се ради о парама са Кипра којима је наводно Динкић ушао у траг?

– Не могу да кажем чије су паре, али видим да је потпуно нелогично то што се дешава. Да неко инвестира своје паре, а да онда остави то што је купио да му пропада, као што је био случај пољопривредног земљишта у Бачкој, то је ван памети.

О чему се ту ради?

– Видим само дубоко штетне уговоре. Иначе, у прошлости се то радило тако да злоупотребите службени положај, потпишете штетни уговор, а онда дате неким приватним компанијама да извуку велики новац, па се с њима пребијете и добијете део рекета који износи 20-30 одсто.

– У то време није било захтева за Београд на води, али јесте за Јат и Етихад и неке друге споразуме. Све се одвијало преко кабинета Александра Вучића који је тада био први потпредседник. Како тај кабинет нема надлежности да предлаже међународне уговоре, онда су од Министарства привреде тражили, а то је радио Синиша Мали, тада Вучићев саветник, да предложи на Влади склапање уговора. Формирао бих стручни тим да анализира уговоре и они би закључили да су штетни по државу. Следећи корак био је да дођу саветници и кажу: “Али ово је тражио Алек.” Тако су звали Вучића. Одговарао сам им да онај ко тражи – тај треба и да потпише, јер ја мислим да је уговор дубоко штетан. Такав рад са Вучићем је трајао пет месеци.

У ком обиму ће бити реализован пројекат Београд на води?

– Ако Вучић не сиђе са власти раније, можда ће подићи две куле, а мени се чини да им је то и интерес. Ако читате уговор, видећете да су пенали које држава мора да плаћа мањи што се уговор раскине раније. Што пре се раскине, то боље. Највећа штета би била да се пројекат изгради у целини.

Крај

Ј. Арсеновић – Вести