Савет Владе Србије за борбу против корупције анализом рада локалних самоуправа које остварују изворне приходе мање од 40 одсто од укупног локалног буџета и поред имовине с којом располажу утврдио да су потраживања Града Београда преко 600 милиона евра.
Наведено је да од приближно 670 милиона евра ненаплаћених потраживања главног града само дуг предузећа „Београд на води“ износи 11,8 милијарди динара, односно 100 милиона евра.
Потпредседник Савета Мирослав Милићевић је за портал Независност.орг казао да не постоји прави подаци о имовини којом располажу јединице локалне самоуправе (ЈЛС).
„Много већи проблем је што се разне накнаде за коришћење те имовине не наплаћују у законском року. Ту је јако важно с пажњом погледати Београд, где се по разним основима потраживања мере милионима евра да би укупна била преко 600 милиона евра“, нагласио је Милићевић..
У Извештају Савета за борбу против корупције о сврсисходности трошења буџетских средстава, који је достављен Влади Србије на усвајање, наводи се да све анализиране ЈЛС нису посветиле пажњу оптималном планирању локалних буџета, те да се највећи износи троше на локалну администрацију, а најмањи за есенцијалне потребе, пре свега заштиту животне средине, енергетску ефикасност, економски развој.
„ЈЛС за све битне пројекте средства добијају из републичког буџета било кроз наменске трансфере или републичке резерве“, истакао је Милићевић.
Анализом података за Београд, Нови Сад, Вршац, Ниш, Крагујевац, Панчево, Суботицу, Зрењанин, Чачак, Врање и Јагодину, Савет је уочио да те локалне самоуправе остварују мале изворне приходе.
У извештају Државне ревизорске институције „Ефикасност наплате изворних прихода у јединицама локалне самоуправе“ наводи се да су ненаплаћена потраживања јединица локалне самоуправе по основу изворних прихода на крају 2019. године износила најмање 135 милијарди динара, или преко милијарду евра, што у просеку представља трећину годишњег буџета ЈЛС.
Локалне самоуправе, по речима Милићевића организоване су да задовољавају потребе грађана на локалном нивоу и да у уређеној држави треба да буду ефикасне и да управљају јавним добрима сврсисходно и рационално, те да расходи за њихове опште услуге нису највећи, и да су независне од политичког утицаја.
„Ако ЈЛС имају високе расходе, а недовољно чине у остваривању и наплати сопствених изворних прихода, онда су неминовна давања из републичког буџета, било у форми наменских трансфера, републичких буџетских резерви, дотација, као и сталног задуживања. Када изворни приходи служе само да покрију огромне расходе локалне самоуправе, не остаје простора за самостална улагања у инфраструктуру, економски развој, заштиту животне средине, једном речју бољи живот грађана“, указао је потпредседник Савета за борбу против корупције.Савет је предлажио да Министарство финансија преко Пореске управе и Министарство државне управе и локалне самоуправе преиспитају интерне процедуре којима се уређују пословни процеси у вези с утврђивањем и праћењем наплате изворних прихода и утврде разлоге због изузетно високих ненаплаћених потраживања по основу пореза правних и физичких лица.
Од градоначелника Београда Зорана Радојичића се захтева да поднесе извештај на околности које су довеле до огромних ненаплаћених потраживања по основу изворних прихода града Београда.
Милићевић је рекао да је Министарству финансија предложено да повећа број пореских контрола код свих ЈЛС, а посебно код градова и општина код којих су већи ризици да не постоје добре и ажурне евиденције пореских обвезника.
Тражене су, како је навео, и измене и допуне Закона о локалној самоуправи како би се прописале санкције за одговорна лица која нису предузела мере обезбеђење потраживања, као и за одговорна лица која нису предузела меру принудне наплате у циљу спречавања настанка застарелости потраживања.
Бета
