Народна посланица Мариника Тепић оценила је, у интревјуу викенд издању нашег листа, да су „дилови Сбије са УАЕ почели управо због интересовања Бин Заједа (престолонаследника УАЕ – прим.З.Р.) за наше оружје“, те да су сви (остали) послови са том заливском земљом „параван за трговину оружјем преливену у „Београд на води“, а због чега је „порушена половина центра Београда“…
Познаваоци оружарског бизниса могу да се сложе са оним делом изјаве посланице Тепић која се односи на интересовање званичника УАЕ за српско оружје, које датира са почетка текуће деценије, док наводи о томе да су сви остали привредни и пољопривредни послови са том земљом „параван за трговину оружјем преливени у „Београд на води“ највероватније имају и политичку конотацију, или барем тако делују на први поглед.
Први озбиљнији пословни контакти између Србије и Уједињених Арапских Емирата, у области војне индустрије, успостављени су,наиме, 2011.и 2012.када су делегације УАЕ боравила у Београду и Kрагујевцу, где је уговорила куповину Заставиног пешадијског наоружања. Тај пословни аранжман реализован је, остало је забележено, 2012., кад је Застава у УАЕ извезла пешадијско наоружање у вредности од близу 10 милиона долара, што је крагујевачкој фабрици, уз остале извозне послове, обезбедило пуну упошљеност капацитета у тој години.
Већ наредне 2013., кад је на власт дошла Српска напредна страња, а један од њених лидера Александар Вучић постао први потпредседник Владе и министар одбране, сарадња Србије са Уједињеним Арапслким Емиратима убрзано је кренула узлазном путањом. Те 2013., према официјеним подацима, уз повећање извоза домаћег наоружања и војне опреме у УАЕ, са том земљом је потписан и споразум о развоуј обалског ракетног система АЛАС – Ц, о чему је и наш лист својевремено писао.
Поред УАЕ, извоз домаћег наоружања и војне опреме у претходних неколико година нагло је порастао и у Саудијску Арабију, где српска војна индустрија није официјелно била присутна све до 2015.године, када је издата прва извозна дозвола за пласман српског оружја у тој заливској земљи.
Од 2015. до сада, Саудијска Арабија је, по вредности извезеног наоружања и војне опреме из Србиије, на другом месту, одмах иза Ухједињених Арапских Емирата. Kолико то има везе са пословима фирме ГИМ, коју је у преговорима са домаћим војним фабрикама, при куповини њихових производа, заступао отац министра унутрашњих послова Небојше Стефановића – Бранко Стефановић и компаније иза којих стоји Слобода Тешић, поуздано се не зна
Оно са чим се с тим у вези шпекулише, а што у недавном разговору за наш лист наводи и узбуњивач из Kрушика Алексанадр Обрадовић, јесте да су ГИМ и Тешићеве фирме толико присутне у Саудијској Арабији, да су, због послова у тој земљи, ушле у међусобни отворени сукоб. Обрадовић чак претпоставља и да је „жртва сукоба између ГИМ-а и Слободана Тешића“. У прилог реченом и званични податак да је 2017.године, на пример, чак 36 одсто продатог домаћег наоружања и војне опреме испоручено Уједињеним Арапским Емиратима и Саудијској Арабији.
Те 2017. године у Уједињене Арапске Емирате извезена је српско оружје у вредности од 138 милиона долара, док је Саудијцима ипоручено наменских артикала за око 62 милиона долара. Србија је 2017. У Емирате, поред осталог, извозила вишецевне лансере ракета и Петолеткине минобацаче (све гласније се шпеклише да је и у пословима са извозом минобацача било повлашћених купаца – прим. З.Р.).
Прошле године , у Емирате је из Србије извезено више од 14.000 артиљеријских ракета, пет вишецевних лансера ракета од 105 и 122 милиметара, док је Застава лане тој заливској земљи испоручила 23.000 пушака, 2.000 пушкомитралљеза 7,62мм, 100 тешких митраљеза 12.7 мм и друго.
Према подацима Министартва обране, прошле године је издато дозвола за извоз домаћеге наоружања и војне опреме у вредности од чак око 900 милиона долара. Највећи број дозвола издат је за извоз наоруажања и војне опреме у Уједињене Арапске Емирате (следе Саудијска Арабија и САД), са којима је пословна сарадња у области војне индустрије, пре седам година, поновимо, стартовала са скромних 9,5 милиона долара.
Kолико је готово енормни раст извоза домаћег наоржања и војне опреме у Емирате у вези са изградњом „Београда на води“, у коју су (изградњу) , како се званично тврди, укључени и партнери из УАЕ, поузадно се наравно – не зна, а да ли постоји нека тајна веза, дознаће се, највероватније, кад – тад.
Пише: Зоран Радовановић, Данас.рс
Sve je velika igra koja treba da dovede do tihog priznavanja države kosovo. Leva ruka madjioničareva kojom maše iznad glave dok desnom kreira obmanu. Čitava serija afera koje nas koštaju nebrojene milijarde skreće našu pažnju sa najgore prevare i izdaje koja se može zamisliti. On, bitanga, potpisao je nešto sa ramom, neki “mali šengen”, provukao ga nekako usput, gotovo neprimetno, tako da se mi u opštoj halabuci oko svega što zakuvava već mesecima gotovo nismo ni primetili. Kao i obično, mi ne znamo sadržaj dokumenta koji je potpisao, kao što ne znamo ni sadržaj ostalih dokumenata koje oni, smradovi, potpisuju. Po svoj prilici “mali šengen” je još jedno de fakto priznanje države kosovo. Ako je u njemu predvidjeno da mu se u dogledno vreme pridruže i crna gora, BiH i kosovo, a naziva se sporazumom 6 balkanskih država, onda je jasno da je bitanga unapred prihvatila da kosovo bude država i tako pokušala da nas dovede pred svršen čin. Dosta je više tajnih sporazuma!!! Naterajmo ih da objave sve što su dosad potpisali!!! Zaštitimol sebe i svoju državu.