Ако је судити по најавама неких локалних самоуправа, оне ће недостатк новца у буџетима у наредној години покушати да надокнаде повећањем пореза на имовину.
Том потезу су већ прибегли Београд и Kрагујевац, док су Јагодина, Власотинце и Ириг одустали од увећања овог намета.
Ипак, чини се да ће ове три средине остати у мањини јер постоје индиције да ће многи градови и општине кренути путем Београда и Kрагујевца. Званично је то најавио и Бор, а основ за овакве кораке сви налазе у повећању просечне цене квадрата, што је критеријум за пореску основицу за 2021. годину. Пошто су цене квадрата скочиле у готово свим градовима, извесно да ће и они ускоро прибећи овој непопуларној мери.
Тај потез вероватно се неће допасти грађанима, али локалне самоуправе, у условима када им се приходи смањују због пандемије корона вирусом, на овај начин покушавају да дођу до новца како би сервисирали обавезе неопходне за њихово функционисање, наводи Блиц.
За грађане Београда то увећање би наредне године у просеку било преко шест посто, а то ће зависити од тога у којој им се од 14 зона налази некретнина јер је у свакој од њих цена квадрата, како је Б92.нет већ писао, различито увећана.
Примера ради процењена цена квадрата, за екстра зону у 2020. износила је 195.052 динара за стан, а наредне ће бити 206.838 или шест одсто већа. Вредност квадрата стана у првој зони за 2020. је била 190.091, а за следећу ће бити 199.942, што је више за 5,18 одсто.
Оно што је интересантно то је да је до много мањих промена дошло у вредновању кућа по зонама, те да постоје делови града у којима ће грађани који поседују овакве објекте плаћати чак и мањи порез на имовину.
Kрагујевац: Мера тешка, али нужна
Ипак, то су ретки случајеви, а ако је судити по Kрагујевцу, таквих случајева готово и да нема. Тамо је стопа пореза на имовину физичких лица повећана са 0,3 на 0,4 одсто. Процењено је да ће се тим потезом буџетски приходи града увећати за око за 140 милиона динара годишње.
У исто време џепови Kрагујевчана, ће се у зависности од вредности некретнине, испразнити у износу од 750 до 1900 динара за просечно обрачунат стан површине 60 квадрата и куће од 100 квадрата.
Градоначелник Kрагујевца Никола Дашић је у локалном парламенту рекао да је апсолутно свестан да је ово тешка мера и да је политички непопуларна, али да је нужна због развоја града.
„Држава очекује од нас да прикупимо своје изворне приходе, а то је порез. Градови који се најбрже развијају у Србији имају стопу пореза 0,4 одсто. Тај динар не иде ни једном одборнику, ни позицији, ни опозицији, ни градоначелнику, иде назад грађанима.Нажалост, ситуација је таква, да ако хоћемо убрзано да се развијамо, инфраструктурно да се градимо, ми морамо то да урадимо“, рекао је Дашић.
И Градско веће Бора је оправдање за предложено увећање пореза на имовину, које би Скупштина требало да верификује, нашло је у ниској стопи. Они тврде да ће она и са увећањем, које би за станове из прве зоне било 0,80 посто на годишњем нивоу, и даље бити најниже у региону.
„За сада је град Бор са најмањим порезима у региону. Прошлогодишњи порез од 360 динара сада ће износити 390. Циљни задатак је да град оствари приходе у буџет не од пореских намета грађана, већ од зарада и других извора којим се град финансира“, навео је градоначелник Бора Александар Миликић.
И локалне самоуправе Јагодине, Власотинца и Ирига ће новац за пуњење локалне касе покушаће да нађу на другој страни и неће повећавати стопу пореза на имовину. Заједничко образложење им је да су свесни да и грађани трпе последице пандемије короне и да не треба да их додатно оптерећују.
Стручњаци пак тврде да ће бити мало локалних самоуправа које неће подићи порез на имовину.
„Обично је република недостајућа средства локалцима надокнађивала из буџетских резерви али сада је јасно да због пандемије короне и државна каса се тешко пуни јер привреда у изузетно тешком стању. Зато се оптерећују грађани порезом али многи од њих због стања у својим фирмама неће моћи то да плати“, каже аутор публикације Макроекономска кретања у Србији Саша Ђоговић.
Блиц.рс
