ПРЕСТОНИЧКЕ саобраћајнице препуне су рупа и улегнућа, иако су неке од њих релативно скоро обновљене. Разлог су “фушерисање”, закидање на материјалу, као и надзору који извођачима гледа кроз прсте. Слика и прилика недомаћинског понашања су кратери и пукотине у Пожешкој, Савској, али и у многим другим реконструисаним улицама у Београду.
Главна улица на Бановом брду завршена је пре пет година, а осим колотрага, асфалт “красе” и рупе, које су “зинуле” нарочито поред трамвајских шина. У ништа бољем стању нису ни тротоари.
– Асфалт је веома брзо пропао. Кад возим, строго избегавам траку где су трамвајске шине јер су рупе и неравнине погубне за ауто – жали се Саша Живковић. – Када се из Благоја Паровића укључујем у Пожешку, ту је најгоре, јер су се отвориле рупе, а и асфалт поред шина је утонуо па су оне издигнуте и ауто поскакује као да возим преко орања.
И у Савској улици, годину дана раније отвореној, која је проширена и обновљена, кратери често изненаде неспремне возаче, а на слалом их посебно терају шахтови утонули у коловоз. Ни у Булевару краља Александра није све под конац, осим асфалта замерке иду и на рачун неравног тротоара.
РАДИЛА ФИРМА “СВИТЕЛСКИ”
ПРЕМА доступним подацима, реконструкција Пожешке улице коштала је скоро 900 милиона динара, а извођење радова поверено је аустријској фирми “Свителски”. Исти мајстори били су задужени раније и на реконструкцији Аутокоманде.
Минималан гарантни рок за изведене радове за путеве јавног саобраћаја је пет година, а за ауто-пут, као и путеве првог, другог и трећег реда – три године. И извођачи као да се строго придржавају да поштују изреку “држи воду док мајстори оду”. Јер чим истекне овај минимум, а често и пре тога, “шавови” почињу да пуцају.
Остаје нам само да се надамо да ће другачије бити у Војводе Степе…
ГОРЊИ СЛОЈ ОД 15 ЦЕНТИМЕТАРА
СТАНДАРД за горњи носећи слој асфалта је 15 центиметара, а завршни хабајући – од пет до шест. Минимална цена једног центиметра асфалта по квадратном метру пута је од 1,6 евра за носећи до 1,8 за хабајући, мада има и скупљих до 2,5 евра.
ДЕСЕТ КИЛОМЕТАРА 120.000 ЕВРА
ИЗЛИВАЊЕМ тањег слоја асфалта, за тек један центиметар, на десет километара пута, могуће је зарадити од 60.000 до 120.000 евра. С озбиром на то колико се улица годишње санира и реконструише, ова црна смеса добро може да напуни џепове.
Н. Вукић, Новости
Nije mi zao sto su beogradske ulice i putevi takvi, jer su SVI vojvodjanski putevi takvi! Ali mi jeste zao jer i ja prodjem kroz Beograd i unistavam svoj auto dok stignem do Ibarske pa i dalje, iako sam, kao i mnogi gradjani – vozaci, platio porez i druge “doprinose-namete”, preko registracije vozila, za sanaciju puteva SIROM SRBIJE… E sad, sto se te pare tradicionalno pokradu a ne uloze u sanaciju SVIH puteva u Srbiji pa i Vojvodini, a ne samo u Beogradu, to je vec neka druga prica… Ali, bitno da idemo u EU… Sto je po meni OK u smislu da cemo se voziti po evropskim putevima, kada i AKO budemo isli u inostranstvo tj. zemlje EU… Jer kod nas ce stranci iz EU nece doci da unistavaju svoja vozila osim bas ako se mora! Mada kada “vratim film”, i setim se Vuciceve famozne izjave koja glasi, citiram: “Ulazak u EU ne znaci bolje plate u Srbiji…” dolazim do nekog zakljucka da mozda ipak necemo okusiti cari evropskih puteva… Mada videcemo… Poslovica kaze “NIKAD NE RECI NIKAD”… A ovim tempom i nacinom rada kao i razmisljanjem Vlade nisam ubedjen da cemo IKAD videti nesto bolje i ziveti normalnije a kamo li voziti se po normalnim putevima…
Ispravka, greska posle prepravke teksta…
*Jer kod nas stranci iz EU NECE doci da unistavaju svoja vozila osim bas ako se mora!