Бројни пацијенти доктора Александра Миљатовића из Дома здравља на Палилули били су изненађени када су сазнали да им је он у електронски картон уписивао на десетине дијагноза тешких неуролошких и психијатријских болести од којих они нису боловали, пише БИРН. У време дописивања дијагноза, др Миљатовић је кретао у клиничко испитивање лека који се користи код људи са оштећењем мозга.
Љутит и узнемирен младић ушао је почетком јануара 2021. године у Дом здравља „Др Милутин Ивковић“ на Палилули и повишеним тоном тражио је хитан разговор са руководиоцима те установе и психијатром Александром Миљатовићем. Младић, чије је име познато редакцији БИРН-а и који ће, због заштите приватности, у даљем тексту бити називан Саша, био је пацијент Службе за заштиту менталног здравља и код психијатра је раније долазио због уобичајених недаћа – проблеми у породици, на послу,…
Неколико дана раније у ДЗ Палилула добио је здравствено уверење које му је било потребно за добијање високоризичног посла. Оно што Саша тада није знао, јесте да је у уверењу стајао читав списак тешких неуролошких и душевних поремећаја од којих он није боловао, а које је у његов електронски здравствени картон уписао психијатар др Александар Миљатовић, навео је БИРН.
Дијагнозе су биле уписане под шифрама, поред којих није стајало објашњење шта оне означавају.
Саша посао није добио. Надлежни у фирми нису могли да верују да гледају у особу која је, бар према документацији, толико болесна. Несуђени послодавци чак су му препоручили да затражи државну помоћ, с обзиром на његово тешко неуролошко и душевно стање, додаје се у тексту БИРН-а.
Младић је од Дома здравља тражио хитно објашњење. Лекари, са којима су разговарали новинари БИРН-а, казали су да су летимичним погледом у Сашин здравствени картон уочили да он те дијагнозе није имао пре децембра 2019. године и да су чудне ствари почеле да се дешавају са сваком новом посетом психијатру др Миљатовићу, када су Саши дописиване нове болести, под шифром.
БИРН пише да чим је запретио да ће о свему обавестити новинаре и адвокате, др Александар Миљатовић му је одмах избрисао део дијагноза – касније су обрисане и остале. Правници ДЗ Палилула правдали су се пред пацијентом да је дошло до грешке, да је реч о појединачном случају и да ће та грешка одмах бити исправљена брисањем дијагноза из здравственог информационог система Хелиант.
После тог бурног дана на Палилули, рад у здравственој установи наставио је да се одвија уобичајено, правна служба није реаговала, а психијатар Миљатовић наставио је да прима пацијенте као и раније.
Можда би се све и зауставило на овоме, да наредних дана и месеци велики број пацијената, које је лечио доктор Миљатовић, није дошао у ДЗ Палилула да се жали због истог проблема – збуњивало их је што имају и по неколико десетина дијагноза под шифром и то што су дијагнозе почеле да им се умножавају од почетка 2019. године. Појединим пацијентима уписано је чак 30 дијагноза, додаје БИРН.
Манипулисање дијагнозама поклапа се са периодом када је доктор Миљатовић покушао да спроведе клиничко испитивање лека пимавансерина, који се користи за побољшање функционисања мозга код људи који имају дегенеративна и прогресивна оштећења мозга. Вишемесечно истраживање БИРН-а, које је базирано на прикупљеној документацији, разговорима са изворима и пацијентима, показује да ово није јединствени случај – саговорници БИРН-а наводе да је и раније било примера дописивања или преправки дијагноза у клиничким испитивањима, посебно код психијатријских пацијената, али никада у оваквом обиму.
„Пацијенте није лако наћи. Морају да вам верују. То је посебно важно код психијатријских пацијената. Зато се често укључују пацијенти који нису адекватни. Фризирају се дијагнозе да би лекари могли да накупе довољан број пацијената за клиничка испитивања“, каже за БИРН једна докторка која је желела да остане анонимна.
Колико је било таквих пацијената у ДЗ Палилула којима су уписиване дијагнозе? Директор Дома здравља др Александар Стојановић за БИРН каже да би само оснивањем неке посебне комисије могло да се утврди колико је људи оштећено тиме што су им уписане тешке психијатријске болести које немају.
„То нико не зна. Можда их има 10, а можда има 1000. Ако је он радио две године у Дому здравља и ако је радио по процедури – значи они могу примити пет до осам пацијената, не више, јер њима траје преглед по сат времена. Израчунајте 365 дана по пет пацијената, да ли је сваком (уписивао дијагнозе) ми то не знамо“, каже Стојановић.
Оно што је следило, није било мање проблематично – како би смирили пацијенте, у Дому здравља су кренули да им бришу дијагнозе и то на начин који није прописан законом. Иако је директор Дома здравља у прво време тврдио да се дијагнозе могу брисати само уз судски налог, пракса у овом случају је показала да ту то радили и лекари без претходне одлуке правосудних органа као и без налаза стручне комисије састављене од искусних лекара, како то налаже процедура, пише БИРН.
Као последица свега, поједини лекари Службе за ментално здравље у Дому здравља на Палилули за БИРН кажу да је један број пацијената изгубио поверење у психијатре и да су одустали од лечења чак и код других психијатара.
„Осећају се изневерено и више не верују да је намера лекара да им помогну. Последице овог скандала биће дугорочне“, каже један лекар из овог Дома здравља.
Према истраживању новинара БИРН-а, психијатар Александар Миљатовић и даље ради са пацијентима, тренутно у једној приватној ординацији на Чукарици, у Београду. У његовој биографији на сајту ординације не наводи се да је радио у Дому здравља на Палилули, већ је представљен као некадашњи шеф Дневне психијатријске болнице КБЦ Звездара, који има 20-годишње искуство у лечењу депресивних стања, анксиозно-фобичних поремећаја и деменција.
До тренутка објављивања текста, полиција и тужилаштво га нису позвали ни на информативни разговор, а психијатар Александар Миљатовић није одговарао са поруке и позиве новинара БИРН-а.
„Јако је проста ствар. Он је измислио дијагнозе и приказивао фармацеутима лажне податке да он даје тај лек и да они имају те и те појаве. То не може да открије ни фармацеутска кућа, јер неће они да зову пацијенте. Он има пацијенте, то је за фармацеуте ако му верују, а веровали су му доста. За њега идеална подлога да прође“, каже за БИРН директор Дома здравља др Александар Стојановић, одговарајући на питање да ли је клиничко истраживање лека пимавансерин повезано са манипулисањем дијагнозама.
Директор Стојановић тврди да ниједан пацијент који је одлазио код психијатра Миљатовића није добио неистражени лек пимавансерин. Лек се примењује код пацијената који имају Алцхајмерову или Паркинсонову болест, а могућа је његова примена и код тешких облика епилепсије, шизофреније, менталне ретардације, деменције, тешких депресивних епизода или психопатских поремећаја личности.
Управо дијагнозе које се поклапају са оним за шта је намењен лек, који је у фази клиничког испитивања, доктор Миљатовић је уписивао пацијентима. Како сазнаје БИРН од бивших колега др Миљатовића, он је и док је радио у КБЦ Звездара годинама учествовао у клиничким истраживањима лекова, али као део лекарског тима. Иначе, од клиничких студија неког лека не зарађује само установа у којој се лек испитује, већ је материјална надокнада обезбеђена и за лекаре истраживаче у пројектима.
