Једна особа извршила је вечерас самоубиство на Тргу Николе Пашића у Београду, преносе београдски медији.
Како се наводи — на лицу месту су јаке полицијске снаге које врше увиђај, након чега би требало да буде познат идентитет особе.
Како пише „Блиц“ — мушкарац од око 50 година пуцао је себи у главу на степеницама Дома Народне скупштине, наочиглед многобројних пролазника у овом делу града.
Спутник
Aman, ljudi! Ne ubijajte sebe! Niste vi kriv za ovu opštu nesreću i niste sami u njoj. Ako vam je baš dogorelo do nokata, okrenite cev prema nekom od onih koji su vam napravili pakao od života! Ne dajte da vas poraze! Neće oni doveka. Samo što nisu odleteli. Već pucaju po svim šavovima. Ako ne možete da pomognete da ih smenimo, nemojte ni odustajati od svog života. Dobili ste ga da uradite sa njim nešto dobro, a ne da ga žrtvujete budalama. Držite se još samo par meseci da njih oteramo i da počnemo zajedno da oporavljamo Srbiju. Valjda možete toliko!
ono se to lako kaze al aj izdrzi bez leba par dana; odes u prodavnicu pa ukrases pola leba a oni te odma uvate pa na muke, dobijes batine, zapis u knjige, pisu novine a ako pomenes ludog bosanca mozes da ko veseli Milorad Nikolic zavrsis, nebilo ti receno i primenjeno.
duga za struju il plin te oslobode tek kad se ubijes.
decu ti otmu pa prodaju, njima trijes iljada, tebi obecavaju iljadarku, a svi ti se smeju da si otmicu izmislio ne bi li tu iljadarku dobio.
posla nema; ni na stanici kufere nositi, putuju jedino cergari al i oni sa drzavni avijoni, ko recimo onaj prasak zvani il baba mongloidna, ni novine prodavati jer bo niko ih ne zeli kupovati i citati bljuvotine koje cara ludog i carstvo mu slave, ni cipele cistiti i imalinom mazati pa glancati, posto Kinezi od plastike prave, o nekim fabrikama nemoj de ni sanjati, toga nema nit ce biti, sem ako nisi sledbenik cara picoustog pa ko nagradu za vernost dobijes radno mesto i mesecno sledovanje od 200 evra i 10 pelena.
takve car najvise voli, da iz narodne kase deset iljada eura po robu a industrijalac njemu 15 iljada provizije po komadu za dato roblje.
ako nekoga ubijes na robiju ides, ako opljackas radnju zlo se pise, a prepasti kamion sa pratnjom i 117 miliona eura to je samo za vise slojeve i to one naj vise.
ostaje se jedino na stepenistu kod razbesnelih konja ubiti, sto ce mnogo murije, novinara i dokona naroda prikupiti, inace smo u tom prvi u jevropi a mozda u svetu.
mozda ce nekom, tuda prolazecem, na um pasti da krv gazi onoga sto ga lebom rani, mada ne verujem da su toliko pametni.
eto toliko smo se ludaka i sibicara iz bosanskog ustasluka uplasili.
Izdržavam i ja bez leba po nekoliko dana poslednjih meseci. Ono malo crkavice što primam otimaju izvršitelji, toliko da mi ostaje samo za račune i 2-2,5 hiljade za hranu. Prethodno su mi oteli stan i kola. Jeste, znam ja da je jako teško, ali ubiti sebe je loše rešenje. Zapravo i nije rešenje, već potpuni poraz.
Ovaj nesrećni čovek o kom se ovde piše ubio se iz pištolja. Kad ga je već imao i čvrsto odlučio da se ubije, trebalo je prvo da ubije nekog od onih koji su ga doveli dotle, a tek poslednji metak sačuva za sebe. A ako se i ne ubije, otići će u zatvor, pa šta! I to je za ljude! Tamo će ležati neko vreme, a onda kad se promeni vlast biće pomilovan, jer tu ima toliko olakšavajućeg materijala da ni jedan pošten sud ne bi mogao da ga prenebregne.
I čisto iz naših kolektivno-sebičnih razloga ne treba da se ubije više niko, jer nam je svaki čovek potreban. Za borbu protiv ovog režima, a i kasnije za obnovu zemlje i ličnih života stanovništva.
Glavu gore i držite se još malo. Ne smemo klonuti sad na samom kraju ove ljute borbe.