Актуелна власт у Србији дуго се, зарад приближавања Европској унији, припремала за “мирну интеграцију” северног Космета у такозвану Републику Косово. Планом скованим у Београду требало је најпре у Лепосавићу, Зубином Потоку, Косовској Митровици и Звечану, по сваку цену, пресликати актуелну власт у Србији, поставити послушне људе, а потом их, кад за то дође време, натерати да мирно прихвате царину, косовску полицију и границу са Србијом.
Почело се од Лепосавића где је ранијих година отпор био најјачи, а одбрана најбоље организована. Два пута за последње две године у овој општини Влада Србије уводила је принудну управу и два пута су организовани избори све док коалиција ДС-СПС није успела да обезбеди већину, а за глас се давало шта год је ко пожелео: од телета до кредита вредних по неколико десетина хиљада евра.
Одмах након освајања власти почело је и урушавање система одбране који је годинама у овој општини функционисао “као сат”, да ли неким договором или случајно уследиле су и оптужнице из Приштине против Велимира Бојовића и Ненада Радуловића (ДСС), бивших председника и потпредседника општине који су се најжешће супротстављали инсталирању елемената албанске државе: обојица су морала да се склањају, да се више не баве политиком и да ћуте.
Богдановић преселио породицу
Срби са севера Космета замерају министру Горану Богдановићу што је својевремено био у Влади Бајрама Реџепија, а још више што је породицу преселио у Београд.
Иако још средњошколци, деца су исписана из лепосавићке гимназије и прешла на школовање у Београд, а супруга, радник библиотеке у Лепосавићу, дуго је на боловању у Београду, дође само по два-три дана у Лепосавић и поново оде за Београд.
– Имали смо такав систем да смо неколико хиљада људи могли да окупимо за неколико минута. Све је то за кратко време порушено, зато смо сада најслабија карика у одбрани северног Космета. Да није било Хашима Тачија и његове дрске провокације са слањем специјалаца РОСУ на Јариње и Брњак, ми бисмо и сада спавали и тако би “у сну” били испоручени Хашиму Тачију – каже један од Срба из Лепосавића који није страначки опредељен, а у првим је редовима борбе за, како каже, опстанак на свом огњишту.
– На председника општине Бранка Нинића врши се велики притисак, он је неколико пута покушавао да изврда заједничке састанке са осталим председницима општина, али је на крају морао са осталима, ипак, наш отпор је и даље многоструко слабији него у Зубином Потоку или Косовској Митровици – каже овај Србин.
У Лепосавићу сумњају да је недавни упад Кфора на Јариње и освајање два алтернативна правца била нека врста издаје: иако се знало да ће Кфор те ноћи ударити, за то су знали и сви челници општине, на барикадама је остало по десетак људи, а општинско руководство готово ништа није предузело да се Американцима и Немцима пружи озбиљнији отпор, чак ни сирене за узбуну нису укључиване.
Тек када је народ чуо да се на Јарињу нешто дешава почело је самоорганизовано окупљање грађана на које је потом бачен сузавац. Циљ Кфора је да управо преко Лепосавића, слеђа дође до Звечана и Косовске Митровице, а да у међувремену, рачунајући да неће бити озбиљнијег отпора, заузме и главни алтернативни правац Лешак – Врчево – Рашка – Нови Пазар.
“Подобан” само Нинић
У преговорима са Робертом Купером, који су одржани у Рашки, заједно са Борком Стефановићем и Гораном Богдановићем, учествовао је само председник општине Лепосавић Бранко Нинић. Још неколико пута у екипама за преговоре са страним делегацијама био је само Нинић, док остали председници општина нису позивани.
Вести
