У склопу обележавања 100 година од оснивања Велике Ложе Срба, Хрвата и Словенаца “Југославија”, 21. и 22. јуна ове године, у Београду ће у организацији Регуларне Велике Ложе Србије бити одржана централна Свечана академија, као и 50. јубиларна Годишња скупштина
Овим поводом у Београд долази, до сада, највећи број гостију из иностранства, из преко 40 земаља и 5 континената, уз присуство највиших званичника, представника Великих Ложа из целог света, на челу са Његовим Краљевским Височанством, Принцом Едвардом – Војводом од Кента, уједно Великим Мајстором Уједињене Велике Ложе Енглеске.
Ово ће бити највећи “слободнозидарски” скуп у историји на овим просторима, а састојаће се од низа пригодних активности и догађаја, који говоре о историји масонерије, односно слободног зидарства и његовој улози у нашем друштву и региону од самих почетака, пре 100 година до данашњих дана.
Ко је била Титова највећа љубав о којој се мало зна, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Телеграф
neka nose tu jugoslaviju u groblje kamo lepe sreće da nikad nije ni postojala
Масонерија више од било чега другог привлачи људе светлих енергија, али и оне супротне – силе мрака како су то некада звали на овим просторима. Југославија је прављена управо тако, на темељима у које је уграђено подједнака количина и црног и белог. Грађена је на српској победи у Великом рату, на жељи Срба да буду у једној држави, али и на жељи поражених да се извуку некажњено. Не само да су се извукли без казне, већ су за то били и награђени. Хрватски официри су добили по један чин више, а српски борци државну дозволу да просе.
Исто као онда и сада постоје масонске организације које се са радошћу обележавају стварање мелтинг пота за топљење и нестанак нација, по могућству православних, што је Југославија била. Такви сада пропагирају нови мелтинг пот, Европску Унију. Међутим, постоје и другачије масонске организације које добро разумеју да је масонерија када је успешна, на првом месту национална. Када се све то пренесе у политику, која ће страна превагнути на жалост не зависи од мудрих или поштених, већ од оних који су најгласнији у агитовању и најмногобројнији на гласању.