Уверење београдских власти да ће изградња грандиозног моста покренути београдску привреду са мртве тачке, било је погрешно. Без луке, град престаје да постоји на светској економској мапи
БЕОГРАД је град са дугом урбанистичком историјом и архитектонском традицијом. Међутим, он је у свим периодима развоја био поприште градитељских заблуда, које су обликовале његову урбану физиономију. Настале на превеликим амбицијама градитеља, трци за профитом, погрешној процени неуких политичара или лошем склопу околности, заблуде су протеклих десетак година снажно утицале на урбани развој наше престонице. На срећу, многе од њих нису реализоване, остављајући могућност исправке грешака, док друге чекају своју потврду у животу. Подсетимо се неких:
Мост на Ади. Уверење београдских власти да ће изградња грандиозног моста покренути београдску привреду са мртве тачке, било је погрешно. Одабран је концепт који наши грађевинари технолошки “нису могли да отпрате”. Град се енормно задужио, а градњу су извеле стране компаније. Остало је горко питање: због чега је у Београду изграђен мост са највишим бетонским пилоном у Европи висине 175 м и зашто је његова изградња коштала преко 500 милиона евра? Истовремено, мала група београдских ентузијаста, без политичке и финансијске подршке, изградила је нов Авалски торањ висок 204,57 м домаћим средствима и технологијом, двапут брже, потрошивши мање од 10 милиона евра!
Метро. Заблуда је да ће изградња Београдског лаког метроа решити саобраћајне проблеме града. Поред делимичног растерећења гужви на улицама, метро ће Београд увући у спиралу нових економских проблема. Изградња метроа биће још један велики посао страних компанија у Србији, док ће српски грађевинари и даље стицати врхунске референце у иностранству. При нереално ниско пројектованој инвестицији од милијарду евра за једну линију, метро ће можда увести Београд у друштво развијенијих европских престоница, али ће грађани прескупо платити ово половично решење саобраћајних гужви.
ГРЕШКЕ НАШЕ време је окарактерисано низом заблуда. Оне се налазе у свим структурама друштва: економији, култури, социјалним односима. Неке заблуде је лако превазићи и променити, док друге остављају дубок и неизбрисив траг. Тако је са заблудама у архитектури и урбанизму. Када једном ступе на сцену, грешке су непоправљиве.
Капацитет београдске Градске железнице је 2.700 путника/час. Изградња четвороседешне жичаре, капацитета 3.500 корисника/час, дужине једне градске трамвајске линије, саграђене на планинском неприступачном терену, кошта 3,5 милиона евра. Да подсетим, Београд је за последњу куповину “шпанских трамваја” издвојио 81,36 милиона евра.Лука Београд. Заблуда је да Београду не треба лука на Дунаву, већ да на месту садашње треба изградити стамбено насеље. Са обећањем “измештања луке на другу обалу реке”, у току је дугогодишње исцрпљивање власти и инвеститора за изградњу “елитне стамбене четврти”. У ову “игру” је својевремено увучен и светски познат архитекта Данијел Либескинд, не би ли својим ауторитетом поспешио реализацију ове заблуде. Није потребно подсећати: економија наше престонице подигнуте на две реке умногоме зависи од луке, која је њена веза са Европом и Истоком. Без луке, град престаје да постоји на светској економској мапи, па му ни “елитне стамбене четврти” више неће бити потребне. Ова чињеница засигурно није заблуда.
Новости
