Београдске пијаце: Ни парадајз нико не купује

КРАЉ поврћа кромпир овог лета има и краљевску цену. Његова вредност на тезгама Бајлонијеве пијаце процењена је на 100 динара. Годинама уназад, главна намирница српске кухиње, никада усред лета није била скупља од парадајза, а сада је његова цена и дупло већа. Ипак, нешто ситнији кромпир, мало лошијег квалитета и уколико домаћице имају стрпљења да га гуле, може се пазарити и за 50 динара.

У стопу са ценом прати га и паприка бабура, за коју такође треба издвојити једну плаву Теслину новчаницу. Карфиол солидног квалитета је 70 динара, а веза блитве 20. Два кукуруза шећерца се могу добити за 50 динара, а комад је 30. Спанаћ је међу скупљим поврћем, а за млад, очишћен килограм, неопходно је дати 150 динара.

Ипак највећа понуда на тезгама је парадајза, али и распон цена за ово поврће је највећи. Онај мало пропао, који се може користити само за кување и сокове је 30 динара. За 50 се већ може купити сасвим добар, али му цена код појединих продаваца иде и до 70 динара.

– Ма ја онај за кување дајем и за 20 динара, десет мени десет за превоз – каже нам Добривоје Јовић из Сектравице код Лебана, док показује свој парадајз изложен на Бајлонијевој пијаци. – Срце ме некад боли што га бацам, али шта да се ради кад нема ко да купи, па иструне. Сви што имају пара отишли су на море, а остале су само – пензионерке. Шта оне могу да купе са примањима од 15.000 динара. Њима четири парадајза трају седам дана.

Јовић се жали и на несигурно тржиште, које увек некако превари сељака.

– Прошле године била је добра цена парадајза, чак смо га и у Русију извозили. А овог лета, ено пуно село на југу парадајза, а нити има Руса, нити ко хоће да га купи – јада се Јовић. – Кад би знао шта иде, ја бих то посејао, али како кад је сваке године другачије. Ево, ови са кромпиром се опарише, а ми од парадајза једва трошкове покривамо.

ОНИ ШТО ИМАЈУ НОВЦА СУ НА МОРУ КРАЈ јула и август су, кажу на пијаци, најслабији месеци по промету, а понедељак најлошији дан.
– Ма нема ни викендом ко да купи, види се да је доста људи отпутовало – прича нам Вукица Филиповић, из Горњих Синковаца покрај Лесковца, која се од јуна до новембра пресели у Београд, а од куће јој понедељком и четвртком камионом шаљу намирнице.
– Лети се тешко прегура, али од септембра поново крене продаја. Ипак приметно је да народ нема новца.
И у воћном делу пијаце су шаренолике цене, али није прескупо. Сазрела је и домаћа сремска лубеница, то је оборило цену, па сада по килограму треба одвојити од 25 до 30 динара. Шљиве чачанке су од 40 до 50 динара, брескве од 80 до 100, а нектарине од 50 до 70 динара. Јефтиније су сасвим добре, мада су на неким местима мало “обијене” од града. Диње су 60 динара, а најскупље засада су кајсије 120. Да њихова цена падне чекају домаћице, па да се “баце” на кување пекмеза.

Најскупље воће на пијаци су боровница и аронија. За њих по килограму треба избројати 800 динара.

ЈЕФТИНЕ НЕКТАРИНЕ, СКУПЕ МАЛИНЕ

ГОРДАНА Томашевић купује по гајбу нектарина и шљива. Каже, иде у Црну Гору, па их понесе деци, јер су тамо 1,20 евра.

– Нектарине нису скупе, али малине од 300 динара јесу – каже нам Гордана.

– Цене истих производа су доста различите, па зато волим да обиђем целу пијацу и купим где је јефтиније. Није ми тешко да разгледам и поредим.

ЗА ДОМАЋЕ ГЉИВЕ ДО 1.500 ДИНАРА

ОСИМ воћа и поврћа, на пијаци се продају и гљиве. Шампињони су од 100 динара, они лошији и сувљи, док су најсвежији 180. Међутим, продају се и неке гљиве које продавци наберу у шуми. Њих Београђани купују на своју одговорност. Тако су лисичарке 1.000 динара, вргањи 1.500, а бохусијев шампињон 600 динара.

Новости