Београд – Последњег радног дана. 30. децембра прошле године, Влада Србије усвојила је уредбу којом је промењена максимална висина плата у градовима и општинама, тако да запослени у овим органима у просеку добију веће зараде. Међутим, не само да уредба иде против закона о фискалној одговорности, који предвиђа да јавни дуг не сме да пређе 45 одсто бруто домаћег производа, односно да јавна потрошња мора да се смањује, а не да се повећава, већ је и међу самим локалним самоуправама створила раздор и довела до оптужби за дискриминаторски однос Владе према општинама.
Наиме, Влада је уредбом одредила да ће далеко веће плате имати службеници у Београду у односу на службенике на истим пословима у било којој општини. Тако ће неквалификовани радник запослен у управи престонице примати плату по коефицијенту 1,05, док ће исто радно место у некој општини имати коефицијент зараде од само 0,53, односно упола мање. Општински библиотекар има коефицијент 5,75, а београдски 11,50. Функционери у општинама имају коефицијент 9, а у Београду 18. Дакле, коефицијенти у главном граду дупло су већи него у општинама широм Србије, а плате радника у осталим градовима, такође су знатно веће од плата у општинама.
Уз то, велика разлика је направљена и између високообразованих и средње и ниже образованих радника, тако да ће у просеку запослени са факултетом од сада имати веће плате, али ће зато они са средњом школом и они са само основном примати мање новца. То значи да ће чак и радници попут чистачица, који су до сада углавном били на минималцу примати још мање, јер њихови послодавци више неће моћи да им на основу стимулације повећају плату. Тако ће, на пример, у Нишу најнижа плата чистачице бити 17.000 динара, док ће плата начелника градске управе бити 98.000. Како је раније објаснио председник синдиката градске управе Ниша Владимир Мандић, руководиоцима ће плате бити повећане за 30 одсто, док ће најслабије плаћеним радницима зараде бити смањене и до 5.000 динара.
Председници четири општине у западној Србији, уредбу сматрају толико дискриминаторском да су најавили покретање поступка за оцену њене уставности. Како је истакао председник општине Лучани Слободан Јоловић, обим посла у градовима није већи него у општинама, јер се са бројем становника повећава и број запослених. Он је раније оценио и да се Београд фаворизује као да у унутрашњости живе грађани другог реда.
Као пример неједнакости у општинама наводе да начелници општинских управа треба да имају плату од 66.000 динара, начелници у граду 97.000, а начелници у Београду чак 127.000 динара.
Саша Пауновић, председник Сталне конференције градова и општина каже за Данас да ова организација нема званичан став о владиној уредби, зато што их нико није ни консултовао, када су је састављали.
– У наредних пар недеља имаћемо седницу председништва СКГО, на којој ћемо расправљати и о томе. Чињеница је да су по старој уредби плате у општинама биле мале у односу на плате у градовима, па је тако максимална плата радника са факултетом била 30.000 динара. Сада је повећањем коефицијента за ове запослене исправљена неправда, али су истовремено створена и два проблема. Први је то што запосленима са средњом стручном спремом плате неће расти, већ ће чак у неким случајевима и пасти, јер је укинута могућност награђивања тих радника повећањем плате за 20 одсто. Други проблем је то што се ствара велика разлика између плата у градовима и у општинама, тако што иста врста радника, одговорна за исти број становника зарађује више ако ради у граду, чиме се дискриминишу запослени у општинама – каже Пауновић.
Према његовим речима, проблем је и то што је уредба усвојена када су буџети локалних самоуправа већ формирани, мада Пауновић не верује да ће примена нових правила довести до пробијања локалних буџета и укупног нивоа потрошње.
– Ствар је у томе да до сада велики број локалних самоуправа и то нарочито великих градова и општина није ни поштовао стару уредбу о ограничењу плата, већ су својим запосленима давали већа примања. Тако ће примена нових правила само озаконити такве зараде – истиче Пауновић.
Данас
