Београдски самит у фокусу кинеске геополитичке стратегије

Самит премијера и Четврти економско-трговински форум Кине и земаља централне и источне Европе је за нама. Постало је извесно да ће Србија са Кином, Мађарском и Македонијом градити пругу за возове великих брзина од Београда до Будимпеште, са врло извесном могућношћу да овај пројекат буде продужен до Грчке.

Осим тога, Србија је најавила почетак извоза, за почетак јагњећег меса на тржиште Кине, што је потез који касни најмање годину дана. Ту су и многи други, углавном инфраструктурни пројекти, које је Србија понудила Кини, а за које је јасно речено да би морали да буду остварени кроз концесије или друге некредитне видове сарадње. Појавили су се и први значајнији планови кинеског директног улагања у српску привреду, мимо инфраструктурних улагања која су почивала на кредитним аранжманима, односно задуживањима Београда.

Додатне три милијарде

Ту су и пројекти сарадње који су у току: отворен је мост Земун – Борча, назван по Михаилу Пупину, изградња деонице ауто-пута Обреновац – Љиг на Коридору 11, обнова термо-електране у Костолцу и уговор о изградњи њеног трећег блока. Подсетимо, у тај нови блок биће уграђен први кинески агрегат за производњу струје на тлу Европе.

За Србију, Трећи самит премијера Кине и земаља централне и источне Европе био је без икакве сумње од прворазредне важности. Кина је на њему, уосталом, понудила три додатне милијарде долара за финансирање пројеката у поменутим земљама.

О значају самог самита сведочи (одавно) незабележена медијска пажња, али и интересовање српске јавности, које је жељно добрих привредних вести без баласта политичких уцена.

Упркос темељности српских колега, не мало изненађење за мене је представљала чињеница да српски медији ни једном речју нису поменули бившег амбасадора Србије у Пекингу, Миомира Удовичког, човека који је био можда кључни сидраш српске дипломатије на Далеком истоку. За време његовог мандата, од 2008. године до пре отприлике годину и по дана, Србија је решила питање старог дуга, потписала уговор о стратешком партнерству и са Кином разгранала односе какве није имала ни у време СФРЈ.

Приликом оснивања Секретаријата за сарадњу Кине са земљама централне и источне Европе, Удовичком је, а са њи и Србији, припала посебна част да у име свих амбасадора поменутих земаља одржи поздравни говор.

Односи две земље пре само 14 година нису обећавали пуно као данас. Неки од високих функционера СР Југославије заступали су мишљење да дотадашње обавезе према Кини јесу пре свега обавезе бившег режима. О томе ми је лично, у приватном разговору у Пекингу, говорио један од најзначајнијих српских државника.

Дипломатски мозаик Ли Кећијанга

Посматрано из Пекинга, Самит у Београду био је тек део троделног дипломатског мозаика на релацији Казахстан – Србија – Тајланд. Ова турнеја премијера Ли Кећијанга зато је и пласирана у кинеским медијима, кao део целине, што никако не умањује значај скупа и активности предузетих у самом Београду.

Ли Кећијанг је пре Србије посетио Астану, где је потписано око тридесет споразума о сарадњи, вредних око 14 милијарди долара. Кинески премијер разговарао је са домаћинима, казахстанским председником Нурсултаном Назарбајевим и председником владе Каримом Масимовим и учествовао на Самиту премијера Шангајске организације за сарадњу.

Не треба подсећати да је Казахстан важна држава на евроазијској привредој и геополитичкој оси коју у Кини називају економски појасом дуж Пута свиле.

После Србије, Ли Кећијанг ће боравити на Тајланду, где ће бити одржан Самит субрегиона Велики Меконг, који чине Тајланд, Лаос, Мјанмар и Вијетнам. Влада Тајланда недавно је одобрила Меморандум о разумевању о изградњи пруге, дуге 867 километара, од североистока земље до Бангкока. Пругу би требало да граде кинеске компаније. Процењена вредност радова је 12,2 милијарде долара, а пројектована брзина возова на њој креће се од 160 до 180 километара на час.

У шта је све утопљена медијска слика београдског самита

Некако у исто време када је одржаван самит у Београду, у Кини је објављено и да је у рад пуштена средња рута гигантског водовода, од Данђангкуа у провинцији Хубеј до Пекинга и Тјенђина, дуга 1.432 километра. Ова рута националног пројекта за пренос воде од реке Јангце на север земље коштала је 80 милијарди долара. Сваке године, овим водоводом са југа на север државе биће пребацивано 9,5 милијарди кубних метара воде, што ће побољшати водоснабдевање око сто милиона житеља северних подручја.

Прва фаза овог пројекта окончана је прошле године. Рута овог гигантског водовода простире се до провинције Шандунг.

Комплетан пројекат система за пренос воде из реке јангце ка северу, када буде завршен и трећи крак, коштаће око 500милиајрди долара и снабдеваће сваке године, са 44,8 милијарди кубних метара воде, око 440 милиона људи.

Паралелно са овим, централне кинеске власти одобриле су план изградње новог аеродрома у Пекингу, за који ће бити издвојено 13,1 милијарда долара. Аеродром ће моћи да опслужи више од 83 милиона путника и око 620 хиљада летова годишње.

Предочени подаци имају за циљ да илуструју кинески фокус, па и кинеску диоптрију виђења Самита премијера Кине и земаља централне и источне Европе у Београду. Овај самит је, посмарано из Пекинга, део мозаика капиталних догађаја.

За крај, поменимо још један, ништа мање значајан и за Србију свакако поучан догађај. У време самита у Београду, у Кини је објављено да је бивши кинески премијер Џу Роугжи приход од продаје своје књиге, у износу од 6,46 милиона долара (40 милиона јуана), уступио фондацији која брине о исхрани сиромашних ученика.

Бранко Жујовић, НСПМ