ЛОНДОН/ЊУЈОРК – Цене акција на азијским берзама су данас оштро пале, индекси на Волстриту су услед катастрофалних губитака на ивици, а индекси на европским берзама фјучерса су се сурвали на најнижи ниво од средине 2016. године.
Оваквом развоју догађаја су, поред пандемије коронавируса која је избацила из колосека свакодневни живот милиона људи, допринели и пад цена нафте као и одлука председника САД Доналда Трампа да забрани на 30 дана сва путовања из Европе, што може још више да поремети светску трговину и додатно успори глобални раст, преноси Танјуг.
У Европи, индекс ЕуроСтокс 50 на тржишту фјучерса потонуо је за 6,3 посто након што је претходно забележио пад од чак 8,3 процента, извештава Ројтерс,
Лондонски индекс фјучерса ФТСЕ је изгубио 5,6 одсто, а немачки ДАКС 6,0 посто.
МСЦИ индекс азијско-пацифичких акција, без јапанских, био је око 7,00 сати у минусу од 4,0 процента, спустивши се на најнижи ниво од почетка 2019. године.
На Токијској берзи, Никеи индекс је ослабио 3,8 процената, док су акције у Шангају, Хонг Конгу, Јужној Кореји, Аустралији и Сингапуру склизнуле између 1,6 и 8,0 посто.
Оштро су пали и амерички термински индекси. Индекс фјучерса S&P 500 је јутрос у паду за 4,7 посто, након што је већ јуче потонуо за 4,9 процената.
Термински индекс Дау Џонс тренутно бележи губитак од преко 800 поена, после јучрашњег пада од 5,8 процената, што га је први пут од финансијске кризе 2008. гурнуло на медвеђе тржиште, будући да је ослабио 20 одсто у односу на недавни рекордан ниво.
„Трампова забрана путовања из Европе дефинитивно је све изненадила. Већ се зна да ће економске последице од коронавируса бити значајне, а с овом додатном мером, ефекат на пословање ће бити мултипликован. Тржишта на то нису рачунала… То ће краткорочно бити велики економски трошак”, каже Кон Гох, директор у АНЗ банци.
Трамп је јуче објавио и друге мере за сузбијање ширења коронавируса, укључујући и налог Министарству финансија да одложи плаћање пореза субјектима погођеним вирусом, али ни то није убедило инвеститоре да одустану од распродаје ризичних актива и да наставе да купују сигурнију имовину попут злата и државних обвезница, како би сачували вредност свог новца.
Цена злата је благо порасла, за 0,1 одсто на 1.636 долара за унцу, али је и даље знатно испод нивоа забележеног у понедељак од преко 1.700 долара за унцу.
Принос на 10-годишњи америчке обвезнице склизнуо је за пет базних поена на 0,766 процената, а за толико је пао и принос на двогодишње државне хартије од вредности на 0,449 посто.
На робним тржиштима, цене нафте снажно погађа све интензивнији ценовни рат између Саудијске Арабије и Русије. Судијска Арабија је најавила снажно повећање производње у априлу, на 12,3 милиона барела дневно, а јуче су и Уједињени Араапски Емирати саопштили да ће повећати пумпање од следећег месеца.
Америчка нафта WTI је тренутно у паду за 5,4 процента и тргује се на нивоу од 31,47 долара за барел, а цена северноморске нафте „брент” је потонула за 5,7 посто на 34,24 долара за барел.
Бакар, који се сматра мерилом глобалног економског здравља због његове широке индустријске употребе, пао је на трогодишњи минимум.
На тржишту валута, долар је ослабио према јапанском јену и швајцарском франку. Америчка валута је пала за 0,8 одсто на 103,66 јена, а према швајцарском франку је потонула за 0,3 процента, на 0,9344 франака.
Евро се трговао на 1,1292 долара, у успону за 0,2 посто, а британска фунта се спустила на 1,2807 долара, на најнижи ниво у овој недељи.
Све очи су сада упрте на састанак Европске централне банке који треба да буде одржан касније данас, при чему актери на финансијским тржиштима очекују да ће ЕЦБ додатно снизити каматне стопе чиме ће се придружити другим централним банкама, између осталих британској, америчкој и аустралијској, које су већ донеле такве одлуке.
Политика.рс
