Никозија — Цена злата на берзама најновија је жртва трапавог решавања европске дужничке кризе, овог пута концентрисане у финансијској драми Кипра. Кипар засада демантује.
Вест да су се Кипар и Европска комисија договорили да ће Никозија, зарад финансијске помоћи продати “вишак” златних резерви, довела је до тога цена злата нагло падне на најнижи ниво у последњих пет месеци.
Вест о “кипарској распродаји полуга” прво је објављена у лондонском “Фајненшел тајмсу” 9. априла.
Берзанска логика рекордног рушења цене злата једноставна је. Државе еврозоне располажу са око 10.000 тона златних резерви. Да би обезбедио међународни кредит за помоћ, финансијски урушени Кипар пристао је, како медији преносе, да прода 10 од укупно 13,9 тона државних златних резерви.
Да ли би финансијски презадужене Португалија, Шпанија и Италија могле, кад финансијски загусти, такође да крену у распродају златних полуга? Португалија располаже са 382,5 тона златних резерви. Шпанија има 281,6 тона полуга и златника. Италија са спољним дугом од преко 2.000 милијарди евра истовремено у трезорима чува чак 2451,8 тона овог метала.
Зебња инвеститора да је Кипар само прва међу чланицама еврозоне која потеже за “породичним златом” да би олакшала финансијску кризу оборила је вредност унце на 1558,8 америчких долара. У ЕУ злато је иначе последњи пут продавала Француска 2009. године (17,4 тона), да би затим Брисел увео строга колективна ограничења за такву трговину.
Кипар: не распродајемо “породично” злато
У међувремену, Централна банка Кипра јуче је оштро демантовала да “у овом тренутку” уопште помишља на продају дела златних резерви, пише Политика.
“Одлука о продаји злата у искључивој је надлежности Управног одбора централне банке Кипра. Нити је Управни одбор о томе раније дискутовао, нити то сада ради. Гласина о тој продаји само је једна у мноштву неистина које тренутно круже”, изјавила је Алики Стилијану, портпарол централне банке Кипра.
Шта се онда стварно Кипар договорио са Европском унијом да би добио обећану финансијску помоћ? Према већ расположивим информацијама, Никозију ће помоћ европских партнера и ММФ-а скупо коштати.
Првобитно је било договорено да Кипар у пакету помоћи учествује са седам милијарди евра, а ЕУ и ММФ да обезбеде 10 милијарди евра. Најновији нацрт наводи да ће удео Кипра у помоћи самом себи износити чак 13 милијарди евра, док је страни удео непромењен. Споменутом продајом злата Никозија би баснословној суми која се од Кипра очекује додала тек око 400 милиона евра, колики је отприлике недељни промет на светском тржишту злата.
Документ Европске комисије за даблински скуп министара финансија наводи да је Кипар обећао да ће продати злато за ту суму. Ако је у осиромашеној Европи сада и злато на продају, богати купци из других делова света неће мањкати.
Политика
