Беснило

На широком фронту који се простире од медија, преко бушних ауто-путева и имагинарних фабрика, до спортских терена, почела је одсудна офанзива најгоре и најзлокобније од свих власти коју новија Србија памти.

Ови избори биће не више од игре, него више и од живота, бројаће се мртви и рањени кад све прође и на крваво разбојиште слете врани гаврани.

Искакаћу и из фрижидера, жив клан-недоклан, и из рерне, жив печен-недопечен, само да вам докажем колико сам посвећен раду, рече Врховни Смор. Са мном ће као на федерима искакати и моје верне слуге, Андреја, Крка, Вук, Ненад и Веља, изборне узданице запамћене у народу само по добром.

Не знам како је код Ким Џонг Уна, нешто баш западним сазнањима и импресијама не верујем, али ни у његовом косооком царству нема идеје да натераш, на пример, неки кошаркашки клуб да те воли, а ти га мрзиш.

Само зато што се са трибина мале, али зајебане, Хале спортова у Београду орио урлик “Вучићу, педеру!” Мала хала три са три, џаба пригушујеш микрофоне, сакрити се не може.

Ја вам дајем паре, а ви мени тако, засиктао је Ткаченко српске политике, тешки центар груб, крупан, осион и не баш претерано обдарен интелигенцијом. Епилог се зна: они којима је пре до пара него до образа, љубазно су замолили навијаче да више не једу говна о трошку управе, а онај, један једини који држи више до образа – поднео је оставку.

Смарач, међутим, не верује баш до краја ни дупеувлакачима, па ће за сваки случај оставити неку врсту заштитнице на клизавом спортском фронту, уколико непријатељ са трибина дигне глас у незгодном тренутку, пред изборе на којима је цензус 50 одсто.

У кампању је, вероватно по идеји доброг и препоштеног Г. Весића, упетљан и грешни Борислав Пекић, чије су мудре мисли дељене грађанима малтене као да су Вођине лично. Припомогла је, свесно или не, и великанова удовица речима да је напредњачки споменик њеном мужу, зачетнику оне праве демократске опозиције, “оправдан шамар демократама”, који се све ове године ни таблу нису сетили да поставе.

Шта нас све чека до фамозног 24. априла, Господе Боже…

Оно што је сигурно, то је тешка артиљерија која ће гађати све што мрда. Чим се Санда Рашковић-Ивић усудила да удари на власт, стигао је одговор од тоалет-папир таблоида са огромним насловом САНДА СКРОЗ ЛУДА!

Замислите само кад се дан одлуке буде приближио, тад ће бити боље остати у кући, као кад је помрачење, поплава, или неки други кијамет библијских размера. Кад се хорде плаћених бубашваба размиле до последњих заселака, ништа не препуштајући случају, нити уверењу гласача. Кад испирачи мозга крену да бљују и трују са свих екрана, треба бежати у склоништа, са ћебетом, лампом и, по могућству, неком књигом Борислава Пекића, који нам је давно рекао ко смо, шта смо и какви ћемо тек бити.

Кад је својевремено писао “Беснило”, да ли је мислио баш на ово?

Пише: Милан ЈОВАНОВИЋ, Вести

фото: Марина Лопичић