У 2013. години основано је 8.735 привредних друштава и 30.931 предузетничка радња. Основано је троструко више привредних друштава него што их је обрисано, али је истовремено са списка скинуто за око 18 одсто више предузетника него што их је новорегистровано.
До тога је дошло због примене Закона о привредним друштвима који се односи и на предузетнике, објашњавају у Агенцији за привредне регистре. АПР по сили закона, а на захтев Народне банке Србије, из регистра брише предузетнике чији су рачуни били у блокади дуже од две године.
Из евиденције АПР у 2013. години избрисано је 2.557 привредних друштава и 36.520 предузетника. И поред тога што је због двогодишње блокаде рачуна од 18. новембра до краја године из регистра избрисано 13.355 предузетника, због неизмирених дугова у блокади последњег дана јануара 2014. године било је тачно 46.005 рачуна, саопштили су из Народне банке Србије.
Њихов дуг, без камате, износио је нешто више од 233 милијарде динара. Тада је међу дужницима чији су рачуни били блокирани било 24.553 правна лица – што је 53 одсто свих дужника и 21.452 предузетника.
Тиме се још једном потврдила стална жалба наших привредника – да је од свега што раде и чиме се баве – најтеже наплатити робу или пружену услугу. Како нам је рекао један наш мали привредник из света металне галантерије, њему се чини да нико ништа не плаћа.
Каже да се не задужује много. Ту и тамо по који милион динара да закрпи неке раскораке између прилива и обавеза, али му то довијање иде све теже. Ништа му не помаже што робу даје уз менице или ретке гаранције.
Ради углавном с познатим купцима где је реч – реч, али и таквим партнерима све чешће се дешава да не плате робу на време. Онда он, као последњи у ланцу, мора да се задужује ако не жели да касни с платама, порезима или у измиривању рата банкама.
А држава? Да ли је шта променило са скраћивањем рокова плаћања? Судећи по подацима, али и дешавањима „на терену” држава није учинила много да у 2014. омогући одрживо пословање, нарочито „малог бизниса” и предузетништва. Штавише, неки почетак ове године виде тежим од претходне.
Према рачуници НБС, број дужника у јануару 2014. био је већи за 5,1 одсто у поређењу са истим месецом претходне године. Раст броја фирми чији су рачуни блокирани, објашњавају у централној банци, говори да је неликвидност привреде повећана, иако је од 1. априла 2013. на снази Закон о роковима измирења обавеза у комерцијалним трансакцијама.
По слову овог прописа, који су привредници чекали две године, испоручену робу и услуге, уговорене после 31. марта 2013. године, држава, општине и јавна предузећа обавезни су да плаћају у року до 45, а приватне фирме до 60 дана.
Од Закона о роковима плаћања очекивало се да прекине ланац неликвидности који годинама дави српску привреду. Пре свега да његовом доследном применом држава не буде генератор неликвидности. Судећи по информацији која је достављена „Политици” из Министарства финансија, држава, јавна предузећа, општине и јавне установе, своје обавезе измирују у прописаном року.
Међутим, укупан учинак је, ипак, далеко од очекивања. До почетка његове примене просечан рок наплате у Србији био је 134 дана, а на почетку 2014. године у просеку се чекало 126 дана, показала је анкета 414 предузећа и 104 предузетника широм земље коју је спровела Унија послодаваца.
Привреда је у веома тешком стању, указују економисти и представници пословне заједнице, тако да се не може очекивати побољшање стања њених финансија. Поред огромне неликвидности, притиска је и пад тражње, али и државни намети, који се, како тврде, и даље увећавају.
– Затварање око 10.000 предузетничких радњи и микропредузећа и губитак око 40.000 радних места биће резултат почетка примене пореских закона с почетком 2014. године – тврди Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије.
– Применом тих измена пореско оптерећење предузетника биће повећано за 35 до 40 одсто. Да је привреда питана, до тога не би дошло.
Укинут је и порески кредит, односно умањење пореза на добит по основу улагања у куповину нове опреме. Укидањем ове олакшице малим и средњим предузећима је отежано да куповином модерне опреме смањују заостајање за конкуренцијом и повећавају извоз.
Додатни трошак за предузетнике је и обавеза куповине уређаја који ће се уграђивати на фискалне касе како би се Пореској управи омогућила контрола наплате пореза на додату вредност. Рајић тврди да ће куповина додатне опреме бити узалудна, јер она неће моћи да ради зато што у већем делу Србије нема такозваног широкопојасног интернета.
Александар Микавица
Политика
