Безбедност

Беспарица и запад коче повратак војног рока

АКТИВИРАЊЕ обавезног служења војног рока у Србији, осим што би испразнило буџет, могло би да угрози и међународни положај наше земље. Идеју о поновном одласку у касарне Запад доживљава као најаву милитаризације српског друштва и зато не подржава поновно увођење пуне војне обавезе.

Беспарица и запад коче повратак војног рокаБеспарица и запад коче повратак војног рокаИницијатива да се поново уведе обавезно служење војске не недостаје – заступљена је међу појединим политичким странкама, посланичким групама, истраживањима јавног мњења. Овим питањима бави се и међуресорна радна група Владе Србије задужена за анализу и предлог стратешких и одбрамбених докумената Војске Србије.

Последњи који је у јавности отворио ову могућност јесте нови министар одбране Александар Вулин.

– Поновно увођење обавезног служења војног рока свакако није нешто што ја као министар могу да наметнем. То је тема о којој би требало да размисли и изјасни се цело друштво – каже Вулин за “Новости”.

И БОГАТИ СЛУЖЕ
ОПШТА обавеза служења војног рока, упркос увреженом мишљењу, није особина само сиромашних држава и армија. Истина је, међутим, да је током последње две деценије овај концепт напуштен у већини европских држава. Обавезни војни рок задржан је у Аустрији, Швајцарској, Грчкој, Финској, Данској, Норвешкој, Украјини и Молдавији. Ови модели међусобно се разликују, а свака држава бира начин попуне оружаних снага према својим потребама.

Министарство одбране је урадило у претходним месецима интерну анализу која је показала да би враћање регрута у касарне само у првој години коштало државу око 70 милијарди динара, што је за Србију огроман износ – комплетан једногодишњи војни буџет.

Некадашњи предавач на Војној академији пуковник Милосав Пјешевић наводи да би прелазак на старо изнудио велике резове.

– Велико је питање да ли би постојећа организација, капацитети, људски и материјални ресурси могли да трпе регруте у касарнама – наводи Пјешевић. – Да би се то спровело, потребне су бројне промене система, посебно на оперативном и тактичком нивоу, као и комплетна измена принципа обуке војника и подофицира.

Главни аргументи за ренесансу пуне војне обавезе су све опаснији безбедносни изазови, политика војне неутралности, као и скромна издвајања за професионалну војску. Србија је, уз то, први пут у својој историји, добила готово целу генерацију младих који нису прошли ни најосновнију војну обуку. Реч је о најмање 200.000 пунолетних младића који су од 2000. године до данас дуг држави одужили служењем у цивилу, односно којима је упис у војну евиденцију била једина обавеза. То је драстично ослабило резервни састав, који у случају оружаног сукоба има обавезу да стане под ратну заставу.

Беспарица и запад коче повратак војног рока

Историчар Бојан Димитријевић, који је као помоћник министра одбране учествовао у припреми преласка са регрутног састава на професионалну војску, данас сматра да је одлука о суспензији обавезног служења војног рока била исхитрена.

– Осећам одређену дозу одговорности за тај прилично брзоплети поступак и мислим да смо на тај начин у ствари извукли једну од полуга нормалног функционисања војске – каже Димитријевић. – Време је показало и да не постоји адекватан извор попуне мирнодопских јединица.

Р. Драговић, Новости.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

  1. Једну по једну фабрику уништавате, хиљаде остају без посла, народ осиромашен, а ви би војну обавезу.
    Људској лудости нема краја.
    Давно сам одслужио своје, али нисам пакостан да навијам да и други улудо троше свој живот.
    Ако сам ја морао, ту глупост не желим другима.

  2. Ево и од беспарице неке користи.
    Будалама и не треба давати паре у руке.

    Овај овакак какав је Запад опет нам мисли боље него наши задригли, неписмени, некултурни, безмозговићи који су се докопали власти.

    Да ли нам је то сопствена власт највећи непријатељ?

  3. И запамтитњ шта ћу вам најдобронамерније рећи:
    Да се не бисте брукали, о поновном увођењу војног рока и не размишљајте све док се комплетно не промени структура власти, јер ова власт, и то запамтите, апсолутно нема никакав кредибилитет за било шта позитивно.
    Не може се кредибилитет стећи седећи на стиропору и штрајкујући, да би се постало председник и вештином говора – омађијавања јавности увежбаним, психолошки обрађеним причама.
    Погледајте да ли нам је боље или горе од 2012, без обзира што се све креће набоље упркос свим недаћама.
    Прошлост и дела актера да не помињем.
    Значи, кредибилитет им је мањи од нуле.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!