Беспарица кочи градњу нових гасовода

Идеја о градњи гасовода Ниш–Димитровград постоји 20 година и тај пројекат није заживео јер није економски исплатив

После тешке одлуке Русије да не гради „Јужни ток”, Србија мора да обезбеди алтернативни правац снабдевања гасом. Проблем је што наша земља нема пара да сама финансира изградњу ни гасовода Ниш–Димитровград који се „улива” у бугарски гасовод, који руским гасом, који стиже преко Румуније, снабдева Македонију и Грчку, ни прикључење на гасовод који ће градити Русија и Турска, а који ће ићи до турско-грчке границе, каже за „Политику” Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије.

– Влади, у оваквим околностима, не преостаје ништа друго него да интензивира разговоре или с ЕУ да помогну градњу гасовода Ниш–Димитровград, као што су то радили Бугари, или да се поново постигне договор с „Гаспромом” да они финансирају градњу гасовода од Турске ка нама. Само је питање која би била економска рачуница Русије да то учини, пошто је неизвесно колико ће се гаса уопште туда транспортовати да би ми од транзитне таксе Русима могли ту инвестицију да платимо, каже Вулетић.

Он подсећа да је још пре 20 година учествовао у тиму који је оцењивао оправданост градње гасовода Ниш–Димитровград. И тада се постављало питање економске исплативости овог пројекта. Тим пре што се и тада и сада зна да је потенцијал овог гасовода око 1,8 милијарди кубика гаса, а да потребе за гасом не прелазе 80 милиона кубика, јер би се тим гасоводом снабдевали Димитровград, Пирот и Бела Паланка. Он би био полупразан, а градња је скупа.

Упитан колико би нам пара требало да изградимо овај гасовод, Вулетић каже да је то око 70 милиона долара и подсећа да је овај гасовод требало да се финансира из дела кредита ЕБРД за „Србијагас” од 150 милиона евра одобреног 2010. године, који није у потпуности искоришћен.

Према ранијим информацијама, услов да ЕБРД да новац је да реформисање „Србијагаса” почне пре него што новац буде преусмерен. Србија и Бугарска су у марту 2010. године потписале споразум о изградњи двосмерног гасовода за повезивање гасоводних мрежа. У изградњу тог интерконективног гасовода дугог 180 километара требало је да буде уложено између 100 и 120 милиона евра, а Бугарска је обезбедила око 60 милиона евра за градњу своје деонице из донација ЕУ, ми нисмо, међутим, добили ништа.

– Свако ко улаже у овакве пројекте хоће да има корист. Питање је какав би интерес имали потенцијални инвеститори од улагања у градњу Ниш–Димитровград, ако се зна да потрошња гаса у Србији опада и да је деведесетих година потрошња када је индустрија радила пуним капацитетом трошила око три милијарде кубика гаса, а топлане су при том грејале на мазут. Данас, када топлане махом троше гас, потрошња је пала на 2,3 милијарде годишње, каже Вулетић.

Питање је, додаје, коме је исплативо да у таквим околностима Србији гради гасовод.

– Треба бити реалан по питању овог пројекта кога су се одједном сви сада сетили, а нико не говори зашто он у претекле две деценије није заживео, ако је тако исплатив, пита наш саговорник.

Иста је ствар и с турским гасоводом који сада Русија нуди као алтернативу „Јужном току”.

Руси ће саградити, како је и први човек „Гаспрома” Алексеј Милер пре два дана појаснио, гасовод до турско-грчке границе. Сви они којима гас треба мораће да инвестирају у гасовод до финалног одредишта.

И док с друге стране званична Бугарска, која је практично и довела до овакве одлуке Русије, јуче поручује да „није променила став о изградњи гасовода ’Јужни ток’, потпредседник владе Зорана Михајловић каже да се на изградњи гасовода Ниш–Димитровград ради убрзано, те да он представља могућност да се Србија касније прикључи гасоводу ТАП-у, односно на Грчку и касније можда и на гасовод који граде Русија и Турска.

Она је подсетила да Европска унија финансира део са бугарске стране, али да с наше стране мора да се нађе начин како ће се то финансирати. Прикључивањем на ТАП гасовод добијао би се гас из Азербејџана.

Бугарска је јуче изразила и додатно наду да ће на данашњој енергетској конференцији у Бриселу, којој треба да присуствују све земље ЕУ које су биле за градњу „Јужног тока”, Русија отклонити техничке препреке за изградњу „Јужног тока”.

Из Русије су, како се сазнаје, рекли по овом питању шта су имали. Нема „Јужног тока”.

Јасна Петровић-Стојановић, Политика