БЕСПАРИЦА нас враћа на пијаце и бувљаке. Не толико за гардеробу, обућу, већ за храну. Намирнице су просечно 30 одсто јефтиније на тезгама, и то је једино мерило према коме се бројни грађани могу управљати. Бувљаци су поново постали места где многе породице успевају да саставе „крај са крајем“.
Већина домаћинстава у Србији преживљава са 40.000 динара месечно. Када одвоје за кредите и рачуне, често не остане ни половина месечних примања. Не чуди што промет у радњама драстично пада, чак се мање купују и хлеб, млеко, кромпир… Зато је већини уштеда на сваком производу са тезге – драгоцена.
С друге стране, продавци на пијацама и бувљацима тврде да се и код њих дебело осећа сиромаштво. И ако су поједине врсте слатикиша, конзерви, кафе, намаза, зачина, сокова, и до 50 одсто јефтиније него у супермаркетима, купаца је све мање.
КИНЕЗИ КОНКУРЕНЦИЈА ПРОДАВЦИ гардеробе, обуће и разних кућних потрепштина на новобеоградском бувљаку тврде да имају велику конкуренцију у кинеским радњама, где се роба продаје будзашто. – Цене се „држе“ на прошлогодишњем нивоу, јер не можемо ни овако да продајемо робу – каже Љубомир Мишоски, продавац кожне галантерије у Новом Београду. – Тешко је већ три, четири године, али последњих месеци, чини се, криза нас баш све јаче притиска.
Килограм тврдих воћних бомбона, махом турских, може да се купи већ за 350, карамеле за 390 динара па навише, док „милка“ чоколада од 300 грама најчешће кошта 230 динара. Стандардно паковање кафе „гранд“ од 200 грама стаје већ 180, „нутела“ од 800 грама је 480, док је килограм „кочанског“ пиринча 130 и 140 динара. Конзерва месног нареска из Мађарске од 400 грама кошта округло 100, а сардине могу да се купе и за 70 динара.
– Више посла има само викендом, а радним данима све зврји празно иако смо повољнији у ценама од конкуренције – жали се Живојин Стојић, продавац на београдском бувљаку. – Моје муштерије највише пазаре конзерве, чоколаде, кекс и кафу. Проблем је што имамо све мање пара, па нам је сваки динар – велики као кућа.
Стручњаци кажу да су скупа држава, слаба привреда и нереалан курс изазвали праву катастрофу у српској економији.
– Ако је и на бувљацима продаја тотално замрла, шта даље да причамо – каже Петар Богосављевић, предеседник Покрета за заштиту потрошача. – Народ нема пара, а када нема новца не може ни да купује.
Бувљаке, додаје Богосављевић, нико не контролише, па тако имате пијаце на којима се месне прерађевине продају на кутијама. Набављају се у Мађарској, Румунији и Бугарској и јефтиније су него у нашим хипермаркетима. Али, питање је како је та роба довезена у Србију, на који начин је складиштена, колико дуго стоји на плус 40 лети. О томе нико не води рачуна, јер инспекције пребацују одговорност једна на другу.
Новости
