Сва деца до 18 година, труднице и самохрани родитељи који немају оверену здравствену књижицу, морају бити примљени и прегледани у свим здравственим установама, подсетила је ових дана министарка здравља професорка др Славица Ђукић-Дејановић.
Оваква одлука, међутим, сваког дана у клиникама и домовима здравља повод је за многе мање и веће непријатности. Само у јануару, Универзитетској дечјој клиници у Београду, за лечење деце без оверене здравствене књижице Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) је оспорио наплату здравствених услуга у вредности од три милиона динара.
– Оваквих случајева има веома много и буде и десеторо и више такве деце дневно. Ми такву децу лечимо о сопственом трошку, јер системски то за сада није решено. Некада књижица није оверена зато што доприноси нису плаћени, а некада, јер није извршено ажурирање плаћања доприноса за здравство у бази података у РФЗО. Некада су криве и саме фирме које пресеке месечних плаћања раде 20. у месецу, а пише да је књижица оверена до 31. децембра. Ми као клинике не можемо да јуримо послодавца – каже Драгана Агатоновић, шеф Одсека интерне контроле у Универзитетској клиници у Тиршовој.
Наша саговорница додаје да се са клинике никада не може вратити болесно дете, а понекад је тешко проценити да ли је нешто било хитан случај и такву услугу ми не можемо да наплатимо од РФЗО. Ми као установа не можемо да наплатимо лекове и материјал који смо потрошили и саму лекарску услугу коју смо пружили, кроз амбуланту или кроз стационарно лечење за сву децу која немају оверене здравствене књижице.
Директор Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт” професор др Душан Станојевић каже за „Политику” да се овде све труднице без књижице приме и породе.
– Постоји договор са Министарством здравља да ће нам они рефундирати све трошкове када поредимо трудницу која није здравствено осигурана, односно нема књижицу. Ми смо све те жене уредно породили и нама за прошлу годину за тај трошак дугују четири и по милиона динара, за које их молим да нам плате. Пуно је ту трошкова: лекова, санитетског материјала, храна. Да немамо сопствених средстава, не знам како би све ово плаћали – каже др Станојевић.
Начелница Службе за здравствену заштиту жена, деце и омладине др Бранка Лазић, у београдском Дому здравља „Вождовац”, каже да особа без оверене здравствене књижице има свакога дана све више: некада у смени буде и десетак таквих пацијената.
– То постаје велики проблем, јер изгледа да послодавци не измирују своје обавезе плаћања доприноса за здравство, а ми смо добро умрежени и одмах се преко маркице на књижици види да ли је она оверена. Често се догађа да ако је послодавац уплатио допринос потребно је неко време да то прође кроз РФЗО, а то се онда на књижици не види. Наравно, ми трудницу примимо, али можемо само да је прегледамо, али не и да јој напишемо рецепт.
По речима др Лазић, већи је број деце него трудница који у дом здравља стижу без оверене књижице.
– Ми свакако прегледамо децу, имала она књижицу или не, Када је неко болестан или му је лекар потребан, биће примљен, проблем је у администрацији која није добро решена. Деца добијају вакцине, али не можемо да им напишемо рецепт за лек, јер такав рецепт без података и оверене књижице не примају апотеке. Мислим да ова мера није испунила своју намену, јер је тешко спровести је у дело – сматра др Лазић.
——————————————————————-
РФЗО чека инструкције
У РФЗО за „Политику” је речено да нису добили инструкције како да се особама без књижица пишу рецепти на терет РФЗО. У овом часу су 122 правна субјекта у реструктурирању, са 16.462 запослена, а преко њих су без књижице остали и чланови породице, отприлике по два, три члана на сваког запосленог. Да би се намирила дуговања за њихове здравствене доприносе потребно је да држава за њих Републичком заводу за здравствено осигурање плати 229.700.000 динара. Међутим, без књижице је и велики број запослених који су или сами приватници или им приватник код кога су запослени није плаћао доприносе, процењује се да их има око 50.000.
