Да је у Србији висок проценат незапослених добро је познато, а готово да нема дана да се број оних који не раде не повећа. Затварање неког погона, продавнице… одавно више није вест, а добијање радног места све је теже.
О томе сведоче и подаци о броју незапослених: на крају новембра у Србији их је било укупно 755.442, од тога у Војводини 200.503, односно 26,5 одсто.
Од укупног броја незапослених у Војводини, с високом стручном спремом је 19.202, од којих је 11.840 мушкараца и 7.362 жене. Међу онима који су се школовали најмање 16 година и стекли диплому неког факултета, а који су сада на евиденцији Националне службе запошљавања- НСЗ и надају се да ће стечено знање негде и применити, има различитих струка – оних тражених и оних мало мање тражених, али суштински, свега је неколико занимања која су дефицитарна и где је на чекању свега неколико људи.
Студије медицине изузетно су атрактивне и много младих одлучује се за тај факултет. Иако се може рећи да их на евиденцији НСЗ-а нема много, сигурно је да се с тим не би сложило 207 докотора медицине, од којих је 160 жена, као ни доктори стоматологије, којих је 164, међу којима је 124 жене.
На евиденцији НСЗ-а је и 214 дипломираних пољопривредних инжењера за производњу биља, од којих су 102 жене, дипломираних пољопривредних инжењера је 32 (14), дипломирних инжењера за сточарство и живинарство 73 (26), агроекономиста 93 (50), ветеринара 75, (34), доктора ветеринарске медицине 25 (7), док на посао чека и 153 дипломирана инжењера прехрамбене технологије, од којих је 106 жена. На евиденцији је и 189 дипломираних инжењера машинства – мастер, од којих је 26 жена, док је дипломираних машинских инжењера – конструктора 46 (6), а дипломираних машинских инжењера за производно машинство 36 (8). Међу 55 дипломираних инжењера за енергетику је шест жена, док на посао са струком мастер инжењера електротехнике и рачунарства чека 90 незапослених, од којих је 24 жене. На посао дипломираног инжењера за хемијску и фармацеутску технологију чека укупно њих 116, од којих је 77 жена, док је без посла 46 мастер инжењера технологије, од којих је чак 35 жена. По свему судећи, млади се одлучују за студије архитектуре иако је њихова бројка на евдиенцији НСЗ-а значајна: на посао чека 285 мастер инжењера архитектуре, међу којима је 175 жена, мастер инжењера грађевинарства је 122 (53), дипломираних инжењера за друмски саобраћај је 62 (19), а мастер инжењера саобраћаја 75, међу којима је 22 жене.
Студије економије су одувек, упркос великом броју свршених студената који су на евиденцији НСЗ-а, честа одлука младих при одабиру факултета, а слично је и с будућим правницима. Тако је на евиденцији НСЗ-а чак 1.186 за звањем дипломирани правник – мастер, од којије је 730 жена, док је дипломираних правника 153 (98). Економиста без посла ипак је више: чак 1.802 дипломирана економисте за општу економију, банкарство и финансије, међу којима је далеко више жена – 1.123, дипломираних економиста за унутрашњу и спољну трговину је 168 (103), мастер економиста је 252 (189), дипломираних економиста је 57 (42), а са занимањем дипломирани економиста за туризам и угоститељство и дипломирани туризмолог чека 214 незапослених, од којих је 158 жена. С дипломом мастер менаџера на посао чека 352 незапсолена, од којих је 209 жена…
На евиденцији НСЗ-а, наравно, много је и оних који су избором свог занимање будућност посветили образовању, а с обзиром на број оних који тек треба да стану испред катедре, чини се да ће бити више учитеља и професора него деце. Тако је без посла у новембру ове године било чак 523 професора разредне наставе, што се некад звало учитељица/учитељ, и у складу с традицијом, међу њима је далеко више жена – 480. Без посла је 213 професора српског језика и књижевности, од којих је 163 жене, професора историје је 117 (60 су жене), енглеског језика и књижевности 82 (76), физичке кулутре 145 (49), физичког васпитања и спорта 63 (22), географије 112 (86), биологије 57 (51), рачунарске групе предмета 70 (49), филозофије и логике 44 (30)… Дипломираних филолога је 74 (60), мастер филолога 50 (45), дипломираних педагога 47 (44), мастер педагога 78 (72), дипломирних психолога је 55 (49), мастер психолога 125 (116), мастер социолога 45 (30), мастер политиколога 52 (26), мастер еколога 77 (62), мастер биолога 73 (53), мастер хемичара 83 (66), мастер биохемичар 34 (29).
Те бројке – које су, заправо, људи – требало би да забрину оне који креирају привреду и друштво. Јер, ако је само у Војводини готово 20.000 високообразованих људи, различитих струка, и производних и непроизводних, без посла и без велике наде да ће се нешто значајно изменити, треба се запитати куда смо се упутили. Године пролазе, знање бледи, па џаба школовање, одрицање, труд – бачено је у ветар.
Д. Млађеновић
Официри, марксисти, вајари…
Занимљиво је да међу незапосленима и један књижевник, мада није потпуно јасно где је та струка неопходна за обављање неког посла.
Међу онима који траже посао су и официри полиције, официри, професори марксизма, филозофи, вајари, сликари…
Дневник
