Безготовинска демократија или банкарски концентрациони логор

Последњих година је у многим земљама активиран процес истискивања готовинских новчаница (папирних апоена и ситнине) безготовинским. На Западу данас готовина у укупној маси новца учествује са око 10%, а у земљама у развоју – са око 15%[1].

Разлози због којих земље уводе безготовински начин плаћања су добро познати. На првом месту је аргумент да прелаз на безготовинско плаћање омогућује да се излече многе ране савременог друштва (ширење дроге, тероризам, трговина људима, организована преступност, корупција). Стварно, коришћење „прљаве“ готовине преступницима обезбеђује анонимност. На готовини се заснива и „сива“ економија, чија је суштина избегавање опорезивања. По проценама, трошкови у вези са производњом, прометом  и уништењем папирних новчаница  за друштво су врло оптерећујући. Они износе  минимално 1% БДП-а.  Посебно се издваја еколошки аспект: уништењем папирних новчаница методом паљења, у атмосферу  одлази отровни диоксин. И последња група аргумената у корист безготовинског обрачуна је повезана са коришћу коју од тога имају људи: они не додирују папир заражен микробима, избегавају ризик да изгубе новац; обрачун у радњама и другим трговинским тачкама захтева мање времена и сл.

Владе многих земаља Запада доносе различите законе који воде истискивању готовине из оптицаја. Најпре, поставља се лимит за   новчани износ у операцијама,  у којима се готовина користи. На пример, у Шпанији и Француској се планира да то буде1000 евра. У Италији је лимит већ сада 1000 евра. Држава прописима одређује   и друге аспекте операција становника који користе готовину. У тој истој Француској за недељу дана једна особа може да потроши максимално  3.000 евра готовине. Са рачуна може да се скине, а да то не изазове сталну пажњу контролних органа, само 10.000 евра, а новац без личне карте може да се мења  до 1.000 евра. Таква плаћања  влада строго контролише.

Свој допринос дају и банке.  Неке једноставно објављују да прекидају све операције са готовином. Друге одређују високе провизије за своје услуге (рецимо –дозначавање новца) уколико клијент  плаћа у готовини. Један свеж пример: у априлу ове године је највећа америчка банка Chase (пословна јединица  JP Morgan Chase & Co) ограничила коришћење готовине. Клијентима је послала циркуларе да не могу да користе готовину за плаћање дуговања по кредитима, хипотеци, кредитима за аутомобиле, и не могу да у акционарске инвестиционе фондове уносе готовину. И оно што је стварно зачуђујуће: банка одбија да чува готовину у сефовима уколико то није новац који има колекционарску вредност. По  упутствима банака је могуће да се у сефовима држи оружје, али готовина – не!

Има земаља у којима су се у борбу са готовином укључиле компаније које превозе путнике. На пример, у Шведској путник не може превоз аутобусом да плати у готовини. Нуди му се да унапред купи карту и плати је готовином, или да је плати преко мобилног телефона.

У Немачкој кампању за ослобађање од готовине води економиста Питер Бофингер. Води је под заставом борбе против дроге, „сивог“ тржишта радне снаге, за повећање процента сакупљених пореза.  Врло су активне групе које агитују за безготовину и у Шведској. Ту можемо да наведемо име Бјорна Улвеуса, једног од учесника легендарне шведске групе АББА. Он је борбу са готовином почео од касе музеја АББА у Штокхолму. Карте су продаване само лицима која   поседују пластичне картице. „Данас су то картице, смартфони, а већ сутра ће се пронаћи нешто много савршеније“ – убеђен је Бјорн.

Стварно, појављује се гомила проналазака. У Шведској се појавила продавница, прва на свету, где се куповина плаћа замахом руке. Све се заснива на коришћењу апарата који скенира цртеж вена. Кажу да је тај апарат  пронашао шведски студент коме је досадило да у продавницама чека  по редовима. Неки новинар је за ту радњу рекао: купац плаћа сопственом крвљу.

Сваке године се учешће готовине у плаћањима грађана практично у свим земљама смањује. У САД неготовинска плаћања заузимају 80%  од свих финансијских трансакција, али америчко тржиште  се и даље ослобађа готовине. Британски савет за платне системе је ту недавно изјавио да ће 2015.година бити прва када ће број и вредност безготовинских трансакција у земљи бити већа од броја и   вредности готовинских.

Лидери у истискивању готовине су скандинавске земље – Данска, Норвешка, Шведска и Финска. У тим земљама пластичне банкарске картице више не представљају најсавременију технологију  за безготовинско плаћање. У Данској, на пример, једна трећина Данаца користи систем MobilePay који је у  смартфоне уградила Danske bank, и који служи за слање дознака и плаћања у продавницама. Највећу активност у борби са готовином испољавају Швеђани. Операције са готовином у Шведској износе укупно 3%[2]. Упоређења ради: у Европи је тај показатељ отприлике три пута већи, а у САД он износи 7%. Мање од Швеђана учешће готовине је само у Јужној  Кореји; тамо оно, према подацима World Payments Report износи 2%.

Постоји много индиректних знакова да кампању на активном истискивању готовине стимулишу „газде новца“ – банкари. Шта ће им то? Разлога има више.

Прво, у свету финансија  већ одавно постоји тенденција смањења камата у активним (кредитним) и пасивним (депозитарним) операцијама банака. После финансијске кризе 2007. – 2009. каматне стопе по депозитима су почеле једноставно да стижу до минуса. Код таквог положаја ствари  код људи нестаје стимуланс за поверавање новца банкама.  Тако се све чешће бира готовина као начин штедње и сакупљања новца. А прелазак на 100% безготовински систем банкаре обезбеђује од бекства клијената и обезбеђује вођење финансија уз „банкарско кметство“.

Друго – безготовински новац је новац који банкари праве од ваздуха. У свим земљама средство плаћања је готовина коју емитују централне банке земаља. Клијенти доносе готовину, како то налажу закони, у депозит, а банке на сваки долар (фунту, франак и т.д.) таквог новца пуштају у облику кредита неколико долара (фунти, франака, и т.д.). То лажно обртање новца је постало посебно јако  још у 19.веку. Суштина тог преварантског система се открива тек када дође до банкарских криза, када клијенти „наваљују“ на банке, захтевајући да им се њихов законит новац врати, кога у банкама или уопште нема, или нема довољно за све клијенте. У уџбеницима економије тај облик се назива „непотпуна обезбеђеност банкарских обавеза“. Очигледно је да што је мање учешће готовине у укупној количини новчане масе у земљи, то је више код приватних банака могућности да новац праве од ваздуха.

Треће, циљ „газда новца“ (тј. банкара светског калибра, пре свега главних акционара Система федералних резерви САД) представља – апсолутна власт. Прелазак на новчани систем који се заснива искључиво на безготовини  ће да значи стварање светског концентрационог логора. Све операције са безготовином  ће се наћи под електронском капом. Положај становника који имају рачуне за безготовински  новац ће  да одређује њихово понашање, чак и начин размишљања. Уколико код „грађана“  буде долазило до „отступања“  у понашању и мишљењу од норми  које су направиле „газде“, рачун такве особе ће се једноставно блокирати, што ће за њу значити једноставно – смртну пресуду. Систем 100% безготовине је  банкарски концентрациони логор у коме ће људе на онај свет слати без стрељања и гасних комора.

Присетимо се догађаја од 11.09 2001. У суштини – он је представљао добро припремљену провокацију неопходну зае објављивање „светског  рата са тероризмом“. Данас и слепац види да је „рат против тероризма“ само параван за оправдање политике Вашингтона која је усмерена на  дестабилизацију ситуације у различитим деловима света. Садашња кампања у корист 100% безготовинског пословања са новцем припада управо томе. Она је део глобалног пројекта „газда новца“ на изградњи банкарског концентрационог логора.

О систему банкарског концентрационог логора  је још пре 100 година писао социјалиста Рудолф Гилфердинг. Будуће уређење је назвао „финансијским капитализмом“, „банкарским капитализмом“, „организованим капитализмом“. А сам Гилфердинг је такво уређење оцењивао позитивно, јер је мислио  да ће оно омогућити да се зауставе пороци традиционалног капитализма – ратови, кризе, револуције. Јер ће се, мислио је, банке од комерцијалних организација претварати у институције за „контролу и књиговодство“. Па шта, прелазак на 100-процентно безготовинско новчано функционисање стварно ће омогућити да се организују „ефикасна контрола и књиговодство“. У концентрационим логорима се без тога не може!

Тему коју је започео Рудолф Гилфердинг је у наше време наставио Џон Колеман у својој књизи «Комитет 300» која је подигла велику буку.  Он је мање оптимистичан  од аустријског социјалисте прошлог века. Колеман сматра да један од главних задатака  «газда новца» представља истребљење неколико милијарди «вишка» људи на планети. Банкарски концентрациони логор може да буде идеално средство за решавање тог задатка.

* * *

P.S. овај чланак је већ био написан када сам прочитао саопштење о планираном тајном саветовању на коме ће учествовати представници Европске централне банке, Федералног система резерви САД, централних  швајцарских  и данских  банака. Вест је објавио економиста Мартин Армстронг, који је већ предсказао многе кризе, између осталог и технички банкрот Русије 1998.године, тако да се он сматра за   добро информисаног стручњака[3]. Светске агенције новости у вези са тим догађајем чувају као потпуну тајну, а информацију о њој шире само блогери[4]. Саветовање ће бити посвећено само једном питању – потпуном заустављању готовинског  новчаног промета и потпуном преласку  на ванготовински електронски новац који искључује сваку анонимност операција и пословања. Армстронг чак наводи неке детаље будућег саветовања: „Кенет Рогоф са Харвардског универзитета и главни економиста групе Citigroup Вилем Бујтер се код централних банака залажу за заштиту идеје о потпуној ликвидацији готовинског новца, како апсолутно ништа не би могло да се купи или прода без дозволе владе. Мартин Армстронг је ту идеју назвао као још један корак према ликвидацији последњих економских слобода и увођењу економског тоталитаризма.

[1] Упоређења ради – у Русији је на нивоу 25%. Постоје земље где је тај показатељ још већи. На пример, у Јерменији је преко 40%.

[2] politrussia.com

[3] armstrongeconomics.com 

[4] Погл. На пр.: Paul Joseph Watson. Secret Meeting in London to «End Cash». Central banks aim to institute „governmental approval“ for all purchases and sales (May 27, 2015)

Превод са: fsk.ru

———————————-

Валентин Катасонов, Фонд Стратешке Културе

(Преводилац: Д.Пантић)