БГД на води: Вучићеве будале узимају кредит од 280 милиона евра, дају 116 хектара земље у закуп на 100 година за “профит” од 300 милиона евра?!

Према уговору о изградњи „Београда на води”, потписаном прошле недеље, земљиште на којем ће се подићи стамбено-пословни комплекс биће издато у закуп на 99 година, пројекат ће бити завршен за највише три деценије, а инвеститор из Уједињених Арапских Емирата, фирма „Игл хилс”, уложиће 300 милиона евра. Откуд сад само толико кад се најављивала инвестиција од 3,5 милијарди евра и зашто још не знамо колики ће бити трошкови Србије, питали су одмах противници „Београда на води”. Тих 300 милиона евра само су почетак улагања, објашњава Синиша Мали, градоначелник Београда, откривајући први пут поједине детаље уговора који ће тек бити објављен.

Да ли смо земљиште издали у закуп уз надокнаду или смо добили другу врсту обештећења?

Земљиште смо издали у закуп без накнаде и за то добили 32 одсто власништва у компанији „Београд на води” д. о. о. На тај начин Република Србија добија део профита који ће ова компанија остварити.

У уговору је прецизирано да „Игл хилс” неће плаћати допринос за уређивање грађевинског земљишта, него ће компанија сама изградити инфраструктуру?

У уговору је наведено само да постоји таква могућност. И по лекс специјалису инвеститор може да плати Дирекцији за грађевинско земљиште допринос за уређивање земљишта, па да дирекција од тог новца изгради инфраструктуру. Друга је опција, коју инвеститор жели како би све убрзао, да не плаћа допринос, него да сам прави инфраструктуру унутар граница комплекса. У току су разговори о тим опцијама.

Да ли ћемо свих 116 хектара на којима ће се градити комплекс пренети на предузеће „Београд на води” одједном?

Постепено ћемо испуњавати нашу обавезу да рашчистимо парцеле и, како се услови за градњу буду стварали, преносићемо плацеве на заједничко предузеће како би градња могла да почне. Арапи су спремни да одмах крену да граде све. Ми још не можемо да приступимо измештању целокупне железничке инфраструктуре, морамо да завршимо експропријацију, преселимо 140 породица…

У прву фазу радова „Игл хилс” улаже 300 милиона евра. Да ли је уговором прецизирано колико ће укупно уложити? Је ли то најављених 3,5 милијарди евра?

За изградњу два милиона квадрата потребно је 3,5 милијарди евра. Уложите 300 милиона и направите 300.000 квадрата, профит од њихове продаје улажете даље, тако да инвеститор не треба одмах да да 3,5 милијарди евра у кешу.

Да ли се уговором инвеститор обавезао да обезбеди средства нужна за завршетак целокупног пројекта или је гарантовао да ће уложити одређену суму?

Обавезан је да уложи 150 милиона евра из сопственог капитала, плус 150 милиона кроз позајмицу оснивача. Ту су и могућност узимања кредита и финансирање из аванса од унапред продатих станова.

Позајмицу оснивача од 150 милиона евра ми враћамо?

Предузеће „Београд на води” д. о. о. треба од профита да је врати „Игл хилсу”. Не враћамо ми, него предузеће у којем су Арапи већински власници.

Било је коментара да то што ће део власништва у заједничкој компанији „Београд на води” Арапи стећи на основу зајма личи на аранжман „Етихада” и „Ер Србије”?

„Етихад” је дао зајам који је конвертовао у капитал и тако постао власник 49 одсто акција. Овде „Игл хилс” даје 150 милиона евра и још 150 милиона као позајмицу оснивача.

Који су услови тог зајма – каматна стопа, рок отплате?

Минималне услове зајма прописује Народна банка Србије, али се позајмица оснивача даје под погоднијим условима него што је то класичан комерцијални кредит и не постоји рок у којем се мора вратити. То су били услови Арапа – даће 150 милиона евра плус још толико, све остало узеће од банака и претпродаје станова. Треба сагледати корист коју Србија има од пројекта: велику промоцију, јер на свим континентима знају за њега, затим улагање у инфраструктуру и грађевинску индустрију, јачање трговине и терцијарног сектора. Реч је о милијардама евра. То је шира слика коју треба разумети. Претпостављам да сви мисле да је много инвеститора заинтересованих за Србију, али нема их толико.

Ко тачно узима и враћа кредит од 130 милиона евра – 90 за расељење железничких објеката и 40 за експропријацију објеката и земљишта у приватном власништву?

Влада Републике Србије. Експропријација је наша обавеза јер је по закону Република Србија корисник експропријације и нико други је не може преузети. Тих 90 милиона евра предвиђени су за изградњу Прокопа, ТПС Земун, робно-транспортног центра у Макишу и две превојнице у Батајници и Сремчици и немају везе са „Београдом на води”. Реч је о класичним железничким пројектима и завршетку београдског железничког чвора. Какве везе с „Београдом на води” има изградња робно-теретне станице у Макишу или превојнице у Батајници?

Везе има управо зато што је изградња „Београда на води”, у неком облику, вишедеценијски сан. Због тога је у урбанистичке планове уписано да се са тог терена склоне пруга и остали објекти и да се изграде нова железничка и аутобуска станица, друмско-железничка обилазница око Београда са мостом код Винче… Ето, тако је повезано са „Београдом на води”.

Индиректно повезано. Хоћете да кажете да је тих 130 милиона трошак везан за „Београд на води”? 

Ако није, зашто је у уговору за „Београд на води”?

Влада има две могућности, да узме новац из буџета или из кредита. Ми за сада немамо новац да завршимо цео Прокоп. Молили смо „Игл хилс” да нам изађе у сусрет за тај новац. Узимајући у обзир корист од овог пројекта, они су рекли да ће нам дати још 130 милиона евра за нешто што је наша обавеза. Или, ако нађемо средства у буџету, нећемо узимати тај кредит.

За железничка постројења у просторном плану подручја посебне намене (ППППН) за „Београд на води” наведено је да ће нас коштати 390 милиона евра. Ту се рачуна и последња деоница обилазнице око Београда, са мостом код Винче?

Тај велики износ вероватно обухвата и обилазницу. Једини разлог из којег је „Београд на води” повезан са обилазницом јесте железнички транспорт опасних материја. А и за то се може наћи други начин.

Тражи ли се други начин?

Тражи се.  

Инвеститор ће платити изградњу инфраструктуре унутар комплекса. Колико ће то коштати?

То је 275 милиона евра, према оквирној процени Дирекције за грађевинско земљиште Београда.

У ППППН-у пише да инфраструктура неопходна за „Београд на води”, и унутар комплекса и ван њега, кошта 400 милиона евра. Кад се од тога одузме 275 милиона евра које инвеститор преузима на себе, остаје 125 милиона евра које ми треба да дамо за изградњу трафостаница, гасоводне и топловодне мреже и других инфраструктурних објеката ван граница комплекса?

Изградња ове инфраструктуре служиће грађанима целог Београда. На то не треба гледати као на трошак већ то представља инвестицију, с обзиром на то да ће комунална предузећа остварити профит од испоруке електричне енергије, гаса…ПППН је дао генералну слику. 

У ППППН-у се наводи да је очекивани профит инвеститора 930 милиона евра. Под инвеститором се подразумева „Игл хилс”?

Инвеститор је предузеће „Београд на води”. Арапи би отприлике добили око 600, а ми око 300 милиона евра.

Кад се буду бирали извођачи радова, предност ће имати наше фирме?

У уговору стоји да под једнаким условима српски извођачи имају предност. То значи да, ако српска фирма или страна дају понуду за услугу или материјал по истој цени, српска фирма ће, према одредбама уговора, свакако имати предност. Арапи су већ звали „Енергопројект”, „Денезу”, „Градину”, „Неимар В”. Пројекат је намењен српској грађевинској оперативи, али и она мора имати конкурентне цене.

Је ли „Игл хилс” позвао и стране фирме да се пријаве за извођење радова?

Не, колико знам.

Која домаћа фирма има референце да гради кулу од око 200 метара?

Сигурно има оних са референцама да раде нешто на кули. Касније ће им рад на таквом објекту бити референца за друге ангажмане. Шест домаћих фирми са којима сам разговарао запошљава 1.000 архитеката и сви желе да раде.

Да ли ће та кула, као што је најављено, бити завршена до краја следеће године?

За изградњу свих објеката прве фазе – кула, тржни центар, две стамбене и једна пословна зграда и хотел – потребне су две и по године. До краја 2018. године добићемо тих 300.000 квадрата, док ћемо 2019. имати потпуно рашчишћен Савски амфитеатар, спреман за све наредне фазе радова.

——————————————————————–

Уговором обухваћена градња целог комплекса

Да ли је уговор потписан за изградњу целокупног комплекса од 116 хектара?

Да. Уговором је обухваћена десна обала Саве, где ће бити саграђено око два милиона квадрата. На левој обали, према просторном плану подручја посебне намене (ППППН) за „Београд на води”, неће се градити.

Србија је власник 32 одсто предузећа које ћемо формирати са партнером из Уједињених Арапских Емирата?

Тако је. Република Србија је сада стопроцентни власник предузећа „Београд на води”. „Игл хилс” ће докапитализовати то предузеће, после чега ћемо имати удео од 32 одсто.

Имаћемо и 32 одсто профита?

Да, од целокупне зараде коју то предузеће буде имало од продаје станова и пословног простора. Стандард је да онај ко да земљиште добије 25 до 30 одсто профита. Ми смо добили више. У овом тренутку ми не продајемо ништа, земљиште се даје у закуп на 99 година. Пројекат ће по уговору бити завршен за 30 година, а минимум 50 одсто мора бити готово за 20 година. После тога, ако не заврше половину пројекта – милион квадрата, Србија може раскинути уговор и онда се земљиште враћа републици, то јест граду. У том погледу нема ризика. Нисмо продали земљу, па да им она стоји и ако ништа не уложе.

——————————————————————–

Ако Арапи одустану, откупљујемо њихов удео

Имамо ли у уговору гаранције за профит, то јест за случај да станови и локали не буду продати или да Арапи одустану?

Мишковић је направио „Белвил” од око 200.000 квадрата и још није продао све. И шта ради? Чека да их прода. За 320 станова које ћемо градити у првој фази „Београда на води” јавило се 1.500 људи за два дана, интересовање постоји. Ако се не продају у првих шест месеци, можда хоће за годину дана. Ово је комерцијални аранжман, постоји ризик да се неки станови и локали неће продати и зато је важно да се пројекат уради тако да људи и из Србије и из иностранства хоће да дођу у Савски амфитеатар. Ако Арапи одустану, делимо профит од свега што дотад буде изграђено, а ми откупљујемо њихов удео у компанији, чију ће вредност одредити нека од четири велике светске проценитељске компаније. То је стандард за комерцијалне уговоре. У том случају, постајемо једини власник свега у „Београду на води” и тражимо новог партнера за наставак пројекта.

——————————————————————–

Изградња квадрата – хиљаду евра

Зна ли се колика ће бити продајна цена квадрата у „Београду на води”?

Не још.

Рекли сте да ће изградња 300.000 квадрата стајати 300 милиона евра. То је хиљаду евра по квадрату.

Да, толико ће коштати изградња 300.000 квадрата. Али то конкретно питање је за инвеститора. Све ће бити врхунски урађено, а и интерес добављача је да понуде ниже цене само да би ушли у пројекат јер је реч о укупно два милиона квадрата.

——————————————————————– 

Рашчишћавање терена до краја 2019.

Да ли је прецизирано већ сада шта ће тачно бити изграђено у наредним фазама пројекта и колико ће година бити потребно за сваку појединачну фазу?

Фазе градње везане су за три фазе рашчишћавања терена и расељавања породица које тамо живе. Ми смо дужни по уговору да прву фазу припреме терена завршимо до јуна 2016. године, следећу до половине 2017, а остатак треба да буде готов до краја 2019. Како терен буде спреман, ствараће се могућност за почетак изградње, тако да њена динамика зависи више од нас него од инвеститора. Остале површине и њихове намене наведене су у  просторном плану подручја посебне намене који је усвојила влада 31. децембра 2014.