Егзодус искусних оперативаца из Београдског центра БИА који је коинцидирао са инсталирањем Александра Вулина на њено чело, настављен под његовим наследником Томиславом Радовановићем, довршава се под новим страначким шефом ове агенције, Владимиром Орлићем.
Наиме, последњих недеља и месеци Безбедносно-информативну агенцију напустило је више руководилаца, истини за вољу, на веома различите начине, и са сасвим различитим мотивима, пише Радар.
Саговорници Радара истичу да из БИА својом одлуком одлазе последњи преостали професионалци, док је присилно напуштају они којима у њој никада није ни било место, а посао су добили по страначкој линији током последње деценије. Истовремено, власт наставља да одваја све више новца за ову службу која завршава своју регресију у партијску полицију, посвећену у потпуности и једино заштити интереса владајуће странке.
Одавање тајни нарко-картелу и хапшења
Тако је у недавно усвојеном буџету Републике Србије за БИА опредељено 9,8 милијарди динара односно око 84 милиона евра, што је повећање од готово чак 15 милиона евра у односу на претходну годину. Оволика сума новца је према јавно изнесеном, „експертском мишљењу“ председника Србије Александра Вучића – превише мала, док упућени саговорници Радара сведоче да он одлази на набавку опреме за праћење, или специјализованих софтвера за надзор мобилних телефона попут програма Пегаз или Предатор. Али, новац не може да замени људе, поготово искусне професионалце.
Како из поузданих извора сазнаје Радар, пре нешто више од месец дана у ходницима зграде у Краљице Ане на Бањичком вису, снажно је одјекнула неочекивана вест да је некадашњи заменик начелника Пете управе БИА, Марко Божовић, поднео оставку због намере да рад настави у приватном сектору.
Божовић је иначе важио за једног од најискуснијих људи у читавој агенцији, са две и по деценије стажа и у пуној професионалној снази. Пета управа БИА бави се контраобавештајном заштитом саме агенције али и најважнијих државних институција, па се често посматра као „служба у служби“ у коју долазе најбољи радници агенције, после година искуства у оперативном раду. Ипак јуна прошле године, до јавности је стигла информација да је ухапшена Душица Јовановић, запослена у поменутој Петој управи, оптужена да је тајне информације предавала једном од црногорских нарко-картела.
Пре две недеље ухапшен је и Бранислав Павловић, заменик начелника управе за технику БИА, и човек од поверења ранијег директора, Братислава Гашића. Павловић, који је посао добио као ИТ стручњак, сумњичи се за преваре у прорачуну интернет саобраћаја, чиме је себи прибављао велику материјалну добит.
Куриозитет је да је Павловић једини од „Гашићевих људи“ који се после краткотрајног боравка у МУП Србије (у пратњи бившег шефа), вратио у БИА, на вишу позицију од оне на којој је био. Павловић је иначе највише рангирани активни радник БИА који је ухапшен још од времена Радета Марковића и краја деведесетих година, када су се догодиле највеће злоупотребе службе безбедности и ликвидације политичких противника режима. Горан Цолић који је такође важио за човека блиског Гашићу и некадашњи начелник поменуте Пете управе, такође се вратио у БИА, али на место интерног контролора, практично протоколарну функцију, без значајних овлашћења.
Владимир Орлић, као човек из другог ешалона СНС који се доказао у надвикивању са опозиционим посланицима, и лојалношћу страначком шефу, сигурно неће имати своје људе у БИА и значајан утицај на њен рад, што је био случај и са некадашњим в. д. директора БИА Томиславом Радовановићем, који је сада заменик директора. У тој констелацији најмоћнија фигура Безбедносно-информативне агенције остаје Марко Парезановић, свеприсутни шеф оперативе, јавности познат по јавном наступу у коме је као највећу претњу безбедности државе издвојио невладине организације.
Парезановић је иначе докторирао на Факултету политичких наука у Београду са тезом Политички преврат: модеран приступ, а они који га познају указују да је реч о човеку великих, чак и политичких амбиција. У светлу те оцене вреди поменути да су пре неколико месеци Вечерње новости објавиле хвалоспев његовом лику и делу у коме се посебно истиче информација да је Парезановићевим радом сачуван живот актуелног, „увек угроженог“, председника републике.
