Дакле, из још једне страшне трагедије Александар Вучић ће се извући тихо, невин као новорођенче и блажен у незнању као Томислав Николић на колоквијуму!
Најпре седам жртава хеликоптерске несреће, покрила их је гомила лажи, обмана, заташкавања и земље- Вучић није дао на своје министре, званична верзија гласила је отприлике: „Припита будала слупала одличан, скоро нов хеликоптер! Срећа његова, иначе би га отплаћивао и по одласку у пензију! Што се путника тиче- да су били везани, као што нису, сасвим сигурно би преживели, али не, то се мангупира, мисле да су појасеви измишљени само да би се Братислав Гашић саплитао кад улази у хеликоптер“…
Данас, док Србија оплакује двоје мученика страдалих у Либији, премијер је добрано мудро преко својих чауша коску пребацио међ оне две прецвале луде: Тадића и Дачића, да се кољу око ње, док он, ваљда више не слушајући чак ни себе шта говори комотно изјављује: „Били би ослобођени, само да нису погинули“!
Мајсторе, ај сад полако, реч по реч прочитајте ово што сте изјавили, па дер реците, искрено, коме јел то лечка попустила изолација у глави: нама, или Вама?!
Приде још „ултимативно“ захтевате одговор од Америке: „Да ли су знали да се двоје Срба налазило у кампу који су бомбардовали“, на шта су му онако, ко у „Мекдрајву“ крајње услужно одговрају: „Ми, ма појма нисмо имали, ко ’99. онолико пута! Него, коју ћете играчкицу уз „хепи- мил“? Хвала Вам, дођите поново! Следећи“…
Чекајте, председниче: кроз мишју рупу нас уводите у НАТО, они узвраћају са још два покрова у знак добродошлице?
Тврдите да би наши невољници били спасени, само да, ето, нису погинули, и нико Вас више ништа не пита?!
Како то знате да би били спасени, и зашто нису за пет месеци ако је већ ствар била тако извесна?!
Или, рецимо, ако сте Ви знали да је њихово ослобађање само питање тренутка, зашто нисте о томе обавестили Американце, евентуално, па да „припазе“ мало?!
Ако их, пак, јесте обавестили шта њихова акција говори о односу према Вама и Србији, за разлику од онога што Ви говорите о том истом односу?!
Чему уопште амбасада у Триполију, није то више онај град у којем се за Гадафијевог вакта могло улицом као корзоом?
На послетку, да није ово још један покушај дестабилизације власти и удара на Вас, јер, ето, могли су и ти мученици да сачекају ваљда још који дан, а не да погину кад им време није?
Нарочито кад Вама време није гинути политички, јер спасили би сте их само да су сачекали да завршите с овом туром свечаних предизборних отварања којечега.
Шалу на страну, мада нема овде места никаквој шали, схватате ли шта сте изговорили, и што је најгоре, схвата ли Србија више ишта осим ко је кога натегао на „Фарми“ ил у „Паровима“?!
Дакле, да се човек није бацио с врха солитера можда би научио да лети и не би погинуо- смисао је исти као и Ваше изјаве, верујте!
Ако и не верујете питајте Зорана Бабића за тумачење, врхунски познавалац лингвистике из осталих робних марки…
Молим Вас, у име свих, не спасавајте више Србију, јер политика ове власти свела се у потпуности на ону: „Људи, идемо у рат- неки од вас ће да изгину, а неки од нас ће да се врате“!
Идите отварајте нешто свечано, статистика онога што се више отворити не може све је тужнија и поражавајућија!
Мислим на хумке и сандуке, дабоме, и шупље главе кроз које протиче „Београд на води“ и разум на пловку…
Михаило Меденица, Два у један
