Београд — Саветница министра финансија Милица Бисић рекла је да је тешко очекивати смањење буџетских расхода без ограничавања раста плата у јавном сектору и пензија.
Наглашавајући да је за то потребан политички и социјални договор Бисић је рекла да две трећине буџета иде на плате и пезније и да се “без ограничавања раста ових ставки тешко може очекивати неопходно смањење расхода”.
“Ми се надамо да ћемо постићи политички и социјални договор око одговарајућих измена у кретању плата у јавном сектору и пензија”, навела је Бисић.
Истичући да се нада “да ће сви схватити тежину ситуације и дати допринос њеном разрешењу”, Бисић је рекла и да су у току припреме ребаланса буџета и да се о томе већ воде разговори са буџетским корисницима.
Она је изразила очекивање да ће све заинтересоване стране схватити да без значајнијих уштеда на расходној страни неће бити могуће да се постојећи дефицит смањи, и што је још важније, мањак у буџетској каси у следећој години сведе на неку разумну меру.
Уколико се разуме ситуација, “значајне уштеде су могуће”, тврди Бисић, уз напомену да “ће све бити јасније по окончању разговора са буџетским корисницима, који су у току”.
Саветница министра финансија, која се налази и на челу Радне групе за порески систем и реформу Пореске управе, истиче да то тело има задатак да припреми законске измене које ће поједноставити порески систем, исправити уочене аномалије, уклонити непотребну бирократију и олакшати пословање пореских обвезника и рад порезника.
“Радна група анализира пореску политику, дакле, све основне пореске облике, а основни план је да део закона буде измењен у септембру са применом од 1. октобра, а други део у новембру са применом од 1. јануара 2013. године”, прецизирала је Бисић.
Она је додала и да је намера да већ у другој половини августа почне јавна расправа и да се представе најновији нацрти измена закона. Бисић је указала да је извесно да ће доћи до повећања неких пореских стопа, али није могла да прецизира о којим пореским облицима је реч и у ком проценту ће бити тај раст.
“Имајући у виду величину наследјеног дефицита чини се вероватним да ће се неке пореске стопе повећати. Још, медјутим, није познато које стопе и у ком проценту, јер треба да се види колике су могуће уштеде у расходима до краја године, што је први начин смањивања дефицита”, нагласила је она.
Наводећи да да реформа пореске администрације није краткорочан посао, саветница министра је додала да она, поред измена закона, захтева систематско улагање у људске и материјалне ресурсе управе.
“Рецимо, електронска комуникација подразумева проширење система који сада постоји само за велике пореске обвезнике, што захтева додатна информатичка унапредјења”, нагласила је Бисић. Према њеним речима, “идеја је и да се омогући уплата пореза и доприноса само једним налогом уместо садашњих најмање десетак”.
“Уз осавремењивање радних услова, верујем да неће бити недостижан циљ који смо поставили – љубазна, доследна и непристрасна пореска администрација”, рекла је Бисић.
Она се осврнула и на најаву укидања плаћања пореза на додату вредност (ПДВ) пре наплате робе, истичући да је идеја “да се ова могућност односи само на одредјену групу обвезника, који представљају битну већину по броју, али у укупним приходима од ПДВ-а немају високо учешће у буџету”.
“Померање обавезе плаћања ПДВ са момента издавања рачуна на моменат његове наплате начелно не мења величину прихода већ почетно смањује ликвидност буџета. Овај почетни утицај на ликвидност ублажен је чињеницом да померање обавезе плаћања прати и померање права на одбитак претходног пореза са момента пријема рачуна на моменат његовог плаћања”, објаснила је Бисић будуће намере Министарства финансија и привреде.
Танјуг
