Почетком године аналитичари су предвиђали да би због продужене економске несигурности у великим економијама вредност биткоина могла да расте током 2017, али оволики раст је мало ко очекивао. Најпознатија дигитална валута скоро је утростручила вредност од марта када је са 1.260 долара достигла унцу злата. Ових дана је стигао до безмало 3.000 долара, у оптимистичној атмосфери да му следи шире прихватање, услед растуће потражње у Азији и после одобрења регулатора у Јапану.
Нови рекорд збунио је стручњаке за валуте. Да ли је биткоин злато за тзв. генерацију миленијумаца, њихова уметност (као што неко купује вредне слике) или само мехур који ће пући, питају се многи. Иако се користи као средство плаћања, што је основна функција новца, кажу да се због других особина пре може третирати као злато или уметност.
Неки инвеститори сматрају да су дигиталне валуте нека врста сигурности у све неизвеснијем свету. Потражња је на пример расла за време највеће кризе у Грчкој 2015. године, после подршке брегзиту и када је Доналд Трамп победио на изборима, због чега га неки називају „фондом за катастрофе”.
Сматрало се да је Кина највећи кривац за скок биткоина у марту јер је тамо завладала велика потражња како би се избегла строга правила за изношење новца (50.000 долара годишње, што је некима мало). Три највеће кинеске берзе биткоина су недавно укинуле четворомесечни мораторијум који су саме увеле после претње централне банке да ће затворити оне које крше правила о прању и изношењу новца.
Биткоин постоји од 2008. године и не зна се тачно ко стоји иза њега. То је прва валута без централне банке која би контролисала колико ће биткоина бити произведено и која му је вредност. Њу одређују купци, односно зависи од потражње.
Може да се користи потпуно анонимно, због чега га многи сматрају валутом подземља интернета – да се избегне плаћање пореза, опере новац или плате неке недозвољене поруџбине. Друга важна карактеристика је нестабилност – у једном периоду, од 2013. до 2015. године, суновратио се са 1.100 на само 230 долара.
Максималан број “новчића” одређен је алгоритмом и износи 21 милион биткоина. Сада их има око 16 милиона и цео процес ће се завршити 2140. године, а највећи део у наредних 10 до 15 година.
Већина људи га посматра као инвестицију, улагање у нешто што верују да ће бити још вредније. Доста робе и услуга може да се и купује биткоинима и другим криптовалутама.
За разлику од Сједињених Америчких Држава где је надлежна комисија два пута одбила захтев да уведе биткоин у правне оквире, Шведска, Швајцарска, Јапан и Италија прихватиле су ову валуту и усвојиле регулативу.
Путин заинтересован за етереум
Руски председник Владимир Путин састао се на маргинама форума у Санкт Петерсбургу са Виталиком Бутерином, оснивачем етереума, друге по вредности криптовалуте. Рекао му је да подржава његове планове да са локалним партнерима изгради мрежу контаката како би се у Русији применио блокчејн. Реч је технологији која је развијена за потребе биткоина, али је у међувремену њен потенцијал постао важна тема у многим областима, а посебно у финансијском сектору, јер би криптовалуте могле да учине онлајн трансакције једноставнијим и сигурнијим.
Руска централна банка већ је применила технологију на којој се заснива етереум као пилот-пројекат за обраду онлајн трансакција Сбербанке, чији се директор одавно залаже за бржу регулацију виртуалних валута. Цена етереума је у последња три месеца скочила са 19 на око 220 долара.
Заменица гувернера руске централне банке Олга Скоробогатова рекла је недавно да ће банка развијати националну криптовалуту као виртуелни пандан рубљи „јер је то будућност”.
Несташица графичких картица
Биткоини и друге дигиталне валуте добијају се у процесу “рударења” на моћним рачунарима који су укључени у решавање сложених математичких проблема. Због повећаног броја „произвођача” дошло је и до несташице АМД графичке картице. За само неколико месеци “рудари” могу да врате новац који су утрошили на куповину картице.
Вестионлине, Политика.рс
