Бивша директорка Агенције за борбу против корупције осуђена за прикривање података о имовини Синише Малог

Бивши вршилац дужности директора Агенције за борбу против корупције Верка Атанасковић осуђена је за прикривање података о имовини бившег градоначелника Београда Синише Малог, али ће поступак застарети зато што је Прекршајни суд у Београду више од пола године крио пресуду од адвоката Пиштаљке која је покренула поступак против директорке агенције.

Суд је прекршио закон у поступку уручивања пресуде чиме је омогућио застаревање поступка јер пресуду није ни покушао да уручи адвокату Пиштаљке, како закон налаже. Када је адвокат Пиштаљке пре три дана отишао у суд да преузме пресуду, после сазнања да је она донета пре више од шест месеци, суд је одбио да му пресуду уручи. Тек после расправе и инсистирања адвокату Пиштаљке је омогућено да добије копију пресуде. Том приликом га је судски референт обавестио да је поступак застарео и да ће му судија, када се врати са одмора, уручити не пресуду него решење о обустави поступка због застаре.

Пошто му првобитно није дозвољено да види предмет и добије пресуду, адвокат је позван код вршиоца функције председника суда, где му је дозвољен увид у предмет и речено му је да је највероватније дошло до техничке грешке у достави, а као главни кривац је означена записничарка која, наводно, није унела име адвоката у записник. Међутим, и в.ф. председника суда одбила је да уручи пресуду адвокату Пиштаљке уз исто објашњење да је судија на годишњем одмору. Пошто је поднео захтев за копирање списа и напустио суд, адвокат је, мимо сваког протокола и уобичајене праксе, након сат времена позван телефоном да се врати у суд и да ће му ипак бити уручена копија пресуде.

Да суд не поступа савесно у поступку против директорке агенције која је прикривала податке о високом функционеру који је у међувремену напредовао па је фотељу градоначелника заменио министарском, Пиштаљка је посумњала већ после неколико месеци јер је поступак трајао неоправдано дуго. За две године судија Ђуро Павлица заказао је само два рочишта и то у размаку од чак осам месеци, због чега је Пиштаљка поднела ургенцију а њени адвокати два пута одлазили у суд и тражили увид у предмет како би се процес убрзао. Пресуда је донета само три месеца пре застаревања поступка и то 31. децембра 2018. Суд је изрекао апсурдно благу казну, односно само опомену, иако се таква санкција изриче само када постоје олакшавајуће околности којих у овом случају није било нити их је суд навео.

Иако је имао законску обавезу да пресуду уручи адвокату Пиштаљке, јер Закон о прекршајима у члану 161 наводи да се све одлуке на које оштећени има право жалбе достављају његовом пуномоћнику, суд је наводно у фебруару 2018. године једном пробао уручење, али не адвокату већ новинарки Пиштаљке и то на кућну адресу. Уместо да пресуду уруче адвокату Пиштаљке или да после наводног неуспелог уручења новинарки пресуду истакну на огласној табли суда, суд је само сачекао да поступак застари и тиме не само обесмислио читав поступак, већ и ускратио право жалбе Пиштаљци на бесмислено благу казну.

Оваква санкција је могућа само у случајевима постојања одређених олакшавајућих околности, а суд је проценио да је окривљена поступила делимично по захтеву новинарке достављајући документацију у којој су сви битни подаци били затамњени.

Пиштаљка је поднела захтев за покретање прекршајног поступка против Верке Атанасковић јер до 7. марта 2017. није поступила по налогу повереника да јој дозволи увид у резултате контроле података о имовинском стању тадашњег градоначелника Београда Синише Малог. Застара у овом поступку наступила би у року од две године од почињеног дела, односно 7. марта 2019. године.

Суд и Агенција за борбу против корупције су одуговлачили овај поступак са циљем да предмет застари о чему најбоље говори хронологија целог поступка.

Иако је Прекршајни суд у Београду 25. децембра 2017. од агенције тражио комплетне списе предмета Синише Малог и изјаве његове бивше супруге Марије Мали из 2016. године, ови списи док краја поступка нису предати суду уз образложење да се у њима налазе и подаци које су Више јавно тужилаштво и Управа за спречавање прања новца прогласили тајним. Суд је овакав захев поновио и после годину дана, у новембру 2018, али поново без успеха. На овај други допис агенција није ни одговорила. У поступку су одржана два саслушања, једно у 2017, а друго у 2018. години, између којих је прошло око осам месеци. Због тога је Пиштаљка поднела и ургенцију суду за убрзање поступка.

У пресуди коју потписује судија Ђуро Павлица оцењује се да је окривљена прекршила Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, јер није поштовала решења повереника која су коначна и извршна. Суд је утврдио да је Верка Атанасковић била „свесна прекршаја који чини и да ће наступити забрањена последица, али да је олако држала да је може спречити“.

„Како овај суд није нашао није законску околност која би искључивала одговорност окривљене, то је за учињено дело прекршаја огласио одговорном и изрекао јој опомену“, навео је у образложењу судија Ђуро Павлица и обавезао окривњену да плати трошкове поступка две хиљаде динара.

Овај прекршајни поступак последица је непоступања Агенције за борбу против корупције по захтеву Пиштаљке која је тражила списе о контроли података о имовини и приходима Синише Малог. Пошто јој је захтев одбијен, обратила се поверенику за информација од јавног значаја. Како агенција није поступила ни по захтеву повереника, Пиштаљка се обратила суду.

Тако је у целој причи са имовином министра финансија осумњиченог да је прао новац, власника фирми на офшор локацијама који тако избегава да плаћа порез, коме непознати људи по његовим речима плаћају 60.000 евра годишње за школовање деце и против кога су сви поступци обустављани а подаци о њима прикривани до сада једина кажњена Верка Атанасковић. И то само опоменом у поступку који ће застарети.

Пише Екипа Пиштаљке

Пиштаљка.рс