Скот Ритер је био амерички обавештајац задужен за Русију, а потом инспектор за оружје УН. Ово је његово виђење специјалне операције.
Руси мељу Украјинце и то раде наопаком математиком. 200.000 момака меље 600.000 момака. То је једна од најневероватнијих ствари. Када се ова прича коначно исприча, људи ће бити запањени. Сви ови људи сада говоре: „Ох, Руси, тако им је лоше, Русима ово…“. Можда јесте. Можда све ово погрешно схватам. Али знате, студирао сам војну историју, мислим да знам да читам карте, мислим да знам како да погледам однос снага, мислим да знам како да проучавам логистику и остало, и мислим да добро читам… Овај рат је ближе завршетку него што многи мисле.
Ритер такође тврди, занимљиво, да је од највеће важности да се Зеленски преда Русији или као еквивалент тога да потпише мир под руским условима.
Ритер истиче да у овом тренутку то значи да Руси не могу пребрзо да победе. Украјина мора да изгледа као да је исцрпела своје могућности.
Није да ово утиче на то како Русија напредује на терену, али спорији темпо политички фаворизује Русију. Да ли ће Зеленски пристати на захтеве Русије, на крају је одлука САД, осим ако није пронашао начин да одступи. Запад је тренутно неспреман да то прихвати с обзиром на то да верује у своју/украјинску пропаганду да Русија губи рат и да руска економија пропада под санкцијама.
Украјинци не могу да победе, Руси их мељу
Ритер тврди да Украјинци не могу да победе, да је само питање времена, и мисли да је време највише месец дана. Руси су приковали украјинске снаге око Кијева и на истоку, тамо где се налази велики број котлова. Русија систематски уништава украјинска складишта бензина и муниције. Они ратују без залиха, заједно с оброцима и водом. Он описује овај ток рата као „њихово (украјинско) млевење“.
Ритер тврди да Русија води посебно ефикасну маркетиншку кампању са својим циљевима. Он рачуна да у освајању агресор обично мора да има најмање 3 пута јаче снаге од онога ко се брани. Русија је распоредила око 200.000 војника, са додатним на целој граници, док Ритер све украјинске снаге, заједно с резервистима, рачуна на отприлике 600.000.
Ритер објашњава да Руси не желе или не морају да заузму Кијев. Они само морају да представљају довољан ризик за град да би задржали кијевску војску везану тамо. Да је Русија требало да заузме Кијев, требало би више од милион војника и очигледно неће мобилисати додатну војску да то уради.
Објашњава да су Руси очигледно избегавали цивилне жртве. У сукобу, исти стари однос цивилних жртава и војске је 1:1. Он користи процене украјинских жртава у војсци на 6.000 и руске процене њихове сопствене војске на око 1.000 (Ритер примећује да су оружане снаге обично тачне у проценама својих сопствених смрти; ковчези иду кући).
Процене Украјине о смртним случајевима цивила су у складу с Ритером, само 800, што је мање од једне десетине укупних војних губитака.
