Бојан Кришто, бивши директор Државне лутрије Србије и Беооградског аеродрома, имао је два рачуна у швајцарској банци „Credit Suisse“ у време док је био на јавној функцији, показују подаци из међународног новинарског пројекта „Швајцарске тајне“. На једном од рачуна налазило се готово два милиона франака (1,3 милиона евра). Кришто за КРИК каже да је новац стекао пре него што је постао јавни функционер, а да део чак потиче из периода пре његовог рођења.
Како пише КРИК, Бојан Кришто, некадашњи кадар странке Г17+ и Млађана Динкића, брзо је градио политичку каријеру и добијао озбиљне позиције у држави. Са 28 година постао је 2004. директор предузећа Државна лутрија Србије, а три године касније преузео је управљање београдским аеродромом.
У то време, док је био јавни функционер, Кришто је контролисао два рачуна у швајцарској банци „Credit Suisse“, показују подаци из међународног пројекта „Швајцарске тајне“ у коме КРИК учествује. Порекло новца на овим рачунима није познато.
Истраживање „Suisse Secrets“ (Швајцарске тајне) засновано је на процурелим подацима о рачунима у швајцарској банци које је извор доставио новинарима немачког листа „Зидојче цајтунг“, а он их поделио са новинарском мрежом ОЦЦРП. У истраживању је укупно учествовало више од 160 новинара из 48 редакција из 39 држава. КРИК је био део овог новинарског тима и анализирао податке који имају везе са Србијом.
Први рачун Кришто је, види се из процурелих банковних података, отворио крајем 1994. године када је имао само 18 година и студирао у Великој Британији. Највише новца на њему било је у октобру 2007. године – готово 320 хиљада швајцарских франака (око 190 хиљада евра), показују подаци. Занимљиво је да је овај износ забележен непосредно пре него што је Кришто прешао са места првог човека лутрије на позицију генералног директора аеродрома „Никола Тесла”.
Други рачун у Швајцарској отворен је у новембру 2005. године и на њему је било више новца. Кришто је имао пуномоћје за овај рачун, који је, како се види из процурелих података, његова сестра отворила преко своје компаније. На рачуну се налазило готово два милиона швајцарских франака (1,3 милиона евра) у јуну 2009. године.
Кришто је поднео оставку на функцију директора аеродрома у новембру 2008, када је откривено да је себи и својим сарадницима неосновано исплаћивао велике бонусе. У јуну те године примио је плату од 3.600 евра, као и бонусе од 11.500 евра, док су његови сарадници добили бонусе од 4.500 евра, пише КРИК.
У јавности Кришто се правдао да су плате и бонуси оправдано велики јер је аеродром пословао добро, али је под притиском других политичара, попут тадашњег председника Бориса Тадића, дао оставку.
„Наш је грех што смо добро радили, остварили добит четири пута већу од очекиване”, навео је тада Кришто.
Против њега је покренут поступак пред Привредним судом у Београду и осуђен је на казну од 150 хиљада динара (тада око хиљаду и по евра) – износ занемарљив у односу на оно што је неосновано присвојио.
Рачуни у Швајцарској затворени су 2009. и 2015. године.
Иако је као грађанин Србије био дужан да од Народне банке затражи дозволу како би отворио рачун у иностранству, према информацијама које смо добили од ове институције, он то није урадио.
Кришто је у одговору за КРИК навео да је пре ступања на функцију, 2003. године располагао милионским износима – део пара је стекао он, а део су зарадили његови родитељи још пре његовог рођења.
„Сва средства на рачунима, без обзира када су отворени, потичу из претходног периода (пре мог именовања) и воде порекло од пословања или имовине моје породице”, наводи Кришто у свом одговору.
Тврди да је од средине седамдесетих година његов отац Иван Кришто био један од најуспешнијих пословних људи и пионир приватног бизниса.
„Још давне 1982. године породица је располагала имовином од минимум шест милиона марака”, пише у Криштовом одговору.
Рачуне у Швајцарској имали и чланови породице
Рачун у Швајцарској банци „Credit Suisse“ имају и Криштови родитељи Оливера и Иван још од 1977. године. Крајем марта 1998. Оливера је отворила још један рачун са сином Филипом. Бојанова сестра Тамара такође је имала још један рачун у овој банци, отворен 2006. године преко фирме, а угасила га је у фебруару 2009. године.
Његова породица је, како је навео, до краја деведесетих пословала и имала некретнине у више држава Западне Европе, региона, као и у офшор зонама.
„Моји родитељи су били резиденти Аустрије. Они су у складу са тадашњим законима пословање остваривали преко банака у државама Европе, Швајцарској као и офшор зонама, што је у време санкција било и природно”, тврди Кришто.
Кришто тврди да није имао обавезу пријављивања имовине и примања када је 2004. године постављен на место директора Лутрије, али да је то ипак учинио.
„Пријављена је сва имовина која се мери милионима еура, како у земљи тако и у иностранству, а наравно и бечка и српска компанија које су контролисале офшор пословање”, рекао је Кришто.
„Кришто није крив”
Након завршених студија у Енглеској Кришто је дошао у Србију и почео да ради у породичној грађевинској фирми, али је убрзо ушао у политику. Као млади пулен лидера Г17+ Млађана Динкића брзо је напредовао и постављан је на значајне и одговорне функције.
Динкић је свог младог сарадника бранио чак и када је откривена афера у коју је Кришто умешан у вези са исплатом великих бонуса.
„Кришто није крив. Он је направио грешку што није смањио те бонусе у условима ове кризе. Међутим, одговорност за високе плате у јавним предузећима сноси једино Влада Србије, пошто није променила систем“, рекао је Динкић, тада потпредседник Владе и министар економије.
Динкић је оценио да је Кришто био изложен „медијском линчу” и да је, између осталог, стекао непријатеље јер је добро радио – смањио плате на аеродрому, а четири пута повећао продуктивност.
Кришто је са само 24 године постао саветник тадашњег потпредседника Владе Мирољуба Лабуса. Радио је и као саветник директора Дунав осигурања, био члан управног одбора државне фабрике лекова „Галеника“ и консултант Светске банке.
Био је ангажован на изради закона о играма на срећу, након чега је у септембру 2004. године, постављен за директора уносног предузећа Државна лутрија Србије. Током његовог мандата, како је тврдио, лутрија је трансформисана, а приходи су вртоглаво порасли.
Док је Кришто био на челу лутрије регулисано је и издавање дозволе за отварање казина – лиценцу за отварање првог казина у Београду је за 18 милиона евра купила компанија „Гранд казино“. Казино је отворен у хотелу „Југославија” у јуну 2007. године, а укупна инвестиција у тај пројекат је око 60 милиона евра. Био је то један од уноснијих послова Државне лутрије.
Након скандала на аеродрому, Кришто се вратио приватном сектору и пословима грађевине.
Последњих десетак година зида луксузне зграде по београдским насељима Врачар, Звездара и Вождовац. Тренутно има десетине грађевинских фирми – пред зидање сваке нове зграде отвори нову компанију. Доста њих, међутим, из године у годину послује у минусу.
„За 12 година изградио сам близу 20 стамбених објеката. Највећи број пројеката се реализује оснивањем јединствених СПВ предузећа за сваки објекат, што је услов банака за добијање кредита за пројектно финансирање. Значи једна зграда – једно предузеће. То је разлог што поседујем већи број компанија”, пише Кришто у одговору.
Кришто тврди да ове фирме нису пословале са државом нити са офшор фирмама.
„Од 1997. године ниједна моја компанија, нити компаније мог оца, нису примиле уплате из иностранства, нити су трансферисале новац у иностранство, односно у офшор зоне”, навео је Кришто.
„Credit Suisse“ није одговорила на питања новинара о конкретним рачунима или клијентима. Банка је саопштила да „послује у складу са свим глобалним и локалним законима и прописима“.
